Конвалидација аутономашких жеља


ДКМТ еврорегија

Еврорегија Донау-Криш-Муреш-Тиса. Будућа домовина Војвођана о којој они не знају још ништа. Војвођански аутономаши још увек неће да буду обавештени како им уместо Београда, ЕУ припрема нови главни град, али у Румунији.

О ПОЛИТИЧКИМ ПОСЛЕДИЦАМА УСВАЈАЊА ЗАКОНА О НАДЛЕЖНОСТИМА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

Страни притисак против демократске политичке воље у Србији

Када је коначно постало јасно да у Србији никако не може да се произведе политичка воља за прихватање Предлога статута АПВ-е, Влада Србије је, ултиматумима САД-а и ЕУ-е силом политичких притисака[1], натерана да га, ипак, конвалидира. Међутим, и мимо страних захтева од Србије, новосадска покрајинска бирократија је почела, поред преузимања осталих функција власти, да фактички води и сопствену спољну политику[2]. Војвођански политичари су уживали пуну подршку републичких да увуку страни фактор у унутрашње ствари Србије[3]. Нико из републичке власти, током целе 2009. године, никад није ни покушао да стане на пут тој опасној појави.  Уствари, они су их потпуно подржавали у томе, а некад чак од јавности прикривали стварни међународно-правни карактер односа којег успоставља новосадска бирократија[4]. Чак и сами представници највиших републичких власти јавно су преговарали са страним политичарима о унутрашњим стварима Србије. На тај начин је развијен противуставни, незаконити и недемократски статус административне бирократије, која је почела да управља једним делом републике и против интереса сопствених грађана. Страни утицај је одавно утврдио циљеве свог мешања у унутрашње ствари Србије, по питању Војводине, а  домаћи аутономаши су те циљеве сасвим прихватили[5].

После годину дана, српска Влада је смогла снаге да предложи Скупштини Србије конвалидацију противуставног статуса Војводине[6]. Врло је вероватно да ће Влада ускоро изложити предлог којим би се, на сличан начин, и сва остала Србија разбила на паланачке форме децентрализације[7], пошто је и то део ултиматума Запада према Србији[8]. Што се тиче саме Војводине, њени грађани би требали да се припреме на једну нову реалност, знатно политички тежу и сиромашнију од оне која је наступила у Црној Гори након њеног напуштања СЦГ. Наиме, иако мотивисано ванредном медијском манипулацијом, црногорско напуштање државне заједнице СЦГ било је легално и у складу с уставном повељом. Осим тога, било је изведено по основу референдума, који је формално демократско средство одлучивања народа о својој судбини. Овакавог приступа у Војводини није било. Уставност и поштовање демократског израза воље народа у Војводини, су били најгрубље прекршени када су органи новосадских аутономашких бирократа нагнали да мењају статус Покрајине. Странке, чији посланици сада морају да конвалидирају акт новосадске бирократије, током избора својим бирачима нису ни најавиле намеру било какве измене статусног положаја Покрајине. Не, оне су најавиле обнову и изградњу, раст стандарда, «стотине хиљада нових радних места»,  «укидање виза», путовање у европске земље, интеграцију Србије у ЕУ-у, повољну пензиону политику, «социјалну одговорност» и коначно учлањење у Европску Унију. Промена статуса Војводине, током политичке предизборне кампање 2008. године, није уопште била најављивана, а нарочито није најављено да ће се кршити демократска опредељења грађана Војводине, позитивно и природно право. Осим што је дубоко противправна, промена статуса Војводине је, дакле, недемократска и сасвим нелегитимна. Она је једино, веома мотивисана тиме да руски продор с циљем снабдевање јужне и западне Европе гасом, путем Јужног тока, буде онемогућен[9].

Корпоративна зависност под маском аутономије и евроинтеграција

 

Српска Војводина 1848-1849.

Нови статус Војводине не значи нову независну државу по црногорском узору. Нико од аутономаша не верује ни да ће нови Статут Војводине донети Покрајини онај положај којег они прижељкују. Међутим, самоуправна и аутономна права Војвођана, под наступајућим статусом, очекују много веће опасности него што аутономаши могу то да замисле у овом тренутку. Улога Војводине и Војвођана у «средњоевропским интеграцијама» значи улажење у недефинисане парадржавне корпорације, чији статус и овлашћења нису одређени јасним позитивним правом, нити су под контролом било какве суверене власти.

«Интеграција» Војводине у ове заједнице, сасвим сигурно, драстично ће сузбити  овлашћења Војводине која Србија има вољу да јој пренесе. Наиме, бирократија новосадских аутономаша већ увелико развија политику увлачења Војводине у чудну заједницу са неколико оближњих мађарских, румунских, а можда и хрватских регија, путем разних појединачних уговора о сарадњи. Протагонисти ових решења подилазе мађарском национализму, «сладећи»- представљајући им своје пројекте као могућ развојни пут ка Великој Мађарској[10]. Међутим, решења формалног разграничења садржине и домашаја оваквих уговора потпуно су гипка, јер није могуће принципијелно разграничити шта су «међурегионални», а шта „међународни“ уговори по својој садржини. Једна подунавска заједница (Алпе Адрија Панонија) је, пре више од две деценије, снажно релативизовала међународне односе у овом делу Европе, уговорно повезујући субјекте међународног права са аутономним јединицама, али и државама које до тада нису могле бити субјекти међународног права. Међутим, Војводина се данас, у сред кризе, у крајње неповољном моменту увлачи у један сасвим нови систем средњоевропских корпорација, иако њена демократска јавност не зна ништа о правоној природи тог процеса, нити о његовим могућим последицама.

Изненадни заокрет ситуације, у повољном смеру по аутономашке жеље, наступио је након Пајтићевог сусрета с представницима једне битне глобалистичке установе. Ради се о «Швајцарској конституанци», која је представник интереса ММФ-а и Светске банке[11].

Капитулација у форми конвалидације

Капитулантска „београдска“ републичка власт  у овом тренутку хоће да конвалидира изопачени Предлог статута Нацртом закона о преносу надлежности на АПВ-у, да би јавности приказала како се воља републичких власти, ипак, поштује. То је, ваљда, неко оценио добрим за политички «адвертајзинг» Владе Србије и Председника Републике. Не треба се овоме чудити, пошто је, иначе, тренд Запада да конвалидира изопачености, а свима је јасно да живимо у веку у коме незадрживо постаје најмоћнија она сила чија пословица каже: «Кад већ мораш да будеш силован, опусти се да ти буде пријатно».

Пошто се ера приватизације сасвим приближила крају, главни извор прихода војвођанског буџета је пресахнуо[12]. Отуд се основано може очекивати како ће новосадка аутономашка бирократија доћи у ситуацију да постане савршен вазал страних «регионализатора средњоевропског региона», трајно зависан од помоћи и донација[13]. То у перспективи значи потпуну финансијску зависност Војводине од страних корпоративних установа, пошто у њој, као у целој Србији, економску политику воде људи који своју способност  доказују, искључиво, кроз нова задуживања, окречене и поткрпљене сале за фискултуру, дозидане делове болница, домова културе, школа, забавишта и обданишта, по којем ископаном бунару или «шарампову» кроз који ће, како обећавају, ускоро тећи гас, струја, водовод или канализација.

«Регионализација», нови пут прописан Војвођанима, значи укључивање Војвођана у Корпоративну творевину где ће српска политичка воља бити мањинска, а којим ће владати нова бирократска тела, формално делегирана од стране учесница. Њихови стварни господари ће бити лица подобна финансијским менторима новог корпоративног поретка «Мителојропе» за двадесет први век. Тиме ће Војвођани (не само Срби, већ и сви остали) постати политички потпуно беспомоћни да деомкратски утичу на власт корпорација у које је Војводина удружена. Баш по мери ЕУ-е, будуће супердржаве којом владају три бироа – Европска Комисија, Европска Централна банка и Европски суд правде. Ни једно од тих тела није демократски изабрано, па опет, она у крајњој инстанци одлучују о свему што је битно за Европљане.

Утапање Војводине у нову „мултинационалну регију“, планирано је очигледно врло давно, још у доба СФРЈ

А која ће то корпоративна тела одлучивати о судбини Војвођана? Можемо само да замислимо, пошто је као нова етапа у развоју интеграција утапање Војводине у «ДКМТ регион[14]». У свему овоме учествује «Пакт за стабилност југоисточне Европе»[15], «Комитет региона», бројни фондови (у којима нема демократски изабраних представника Војвођана). Читав процес развијања новог статуса Војводине[16] ужива подршку Института европских регија[17] из Салцбурга, којим командује Франц Шаубергер, у сарадњи са «Дунавском конференцијом»[18].

Уз све то, новосадска бирократија има крајње срамотан однос према војвођанским традицијама, који одише елементарним непознавањем војвођанске историје.

Новосадски аутономаши имају идеју да буде званично усвојен «дан аутономности»[19] Војводине. Међутим, ни у једној од њихових опсервација, не разматра се дан када је Српски црквено-народни сабор основао Српску Војводину. Аутономашка ЛСВ даје пуну подршку покушају једног хрватског удружења да постави спомен плочу на месту наводног «концентрационог логора» у Зрењанину[20]. У истом граду, пропадају бројни споменици војвођанске историје, међу којима и зграда нацистичког логора, у коме су погубљене, и из кога у смрт одведене хиљаде војвођанских родољуба и антифашиста.

Када су вандали унаказили споменик жртвама фашистичког терора у Жабљу[21], дело знаменитог српског уметника из Војводине, Јована Солдатовића, званичници новосадских аутономашких власти су срамотно ћутали. Ћутало је сво аутономашко руководство Војводине. Оно је одржало бројне сусрете с мађарским политичарима, али ни једном предмет њихових разговора није био Шандор Кепиро, одговоран за злочин над новосадским Јеврејима и Србима током 1941. године, који деценијама слободно шета Будимпештом[22]. Аутономашки политичари се труде да успоставе одличне односе са удружењем дунавских Шваба у Улму[23] и освеже памћење на односе Војвођана и Немаца. За то време, у самој Војводини пропадају споменици оних који су ту Војводину дигли из пепела фашистичке окупације, народних хероја и жртава фашизма[24].

Подметање атономаштва покојном Зорану Ђинђићу

Аутономашки политичари фалсификују дело Зорана Ђинђића, које је Војвођанима вратило аутономију. «Омнибус закон», којим су Војводини уступљена бројна овлашћења, прихватили су сви, међу њима и ЛСВ којим је руководио исти лидер као и сад. Овим актом је Војводини враћена пуна аутономија, у складу с визијом Зорана Ђинђића у којој је «Војводина мотор који ће Србију повући у Европу». Међутим, недавно је председник Скупштине Војводине, Шандор Егереши изопачио ту визију наводом да је «Омнибус закона» био само «почетак процеса» враћања аутономије Војводини. Ова груба неистина о визији српског демократског лидера вређа интелигенцију Војвођана. Тамаш Корхец, писац данашњег Предлога статута Војводине, био је током рада на Омнибусу закона у сукобу са Зораном Ђинђићем, ураво око питања превеликих надлежности које превазилазе појам аутономије Војводине. Тада је Зоран Ђинђић за аутономашке предлоге дословно рекао: «Сада презентују неки нови документ у којем практично предлажу да та Покрајина и ужа Србија имају мање међусобних веза него земље Европске заједнице»[25]. Корхец је узвратио рекавши да «не види смисао у премијеровој најави да републичка Влада ради паралелан предлог закона за враћање надлежности АПВ-и, ценећи да је суштина овог демократског процеса да то буде војвођански предлог»[26]. Tом приликом је Миле Исаков Ђинђићу поручио да ће «поломити зубе на Војводини[27]».

Ђинђић сигурно није желео Србију зависну од страних донација. Сам је, у погледу аутономије, препоручивао Војвођанима да «добро размисле, требају ли њима два пореза уместо једног». Желео је да Војводина, као и сва Србија, буде способна да саму себе издржава, а не да се нада милости «предприступних» и других страних фондова. Када је говорио да Србија треба да буде лидер у региону, мислио је на лидер у развоју економије и владавине права, а не лидер у поделама и изопаченостима: «Мора се ићи корак по корак и што ефикасније покрајински органи буду спроводили те нове надлежности, то ће бити више оправдања за њихово ширење – казао је Ђинђић. – Ако крајњи корисници, пак, не буду задовољни, мораћемо размислити да се Република Србија поново укључи у неке од области. Постоје механизми за надзор и ако се покаже да институције Војводине нису у стању да у овом тренутку спроводе те надлежности, надлежна републичка министарства ће реаговати како би се спречили штетни ефекти по грађане Покрајине»[28].

Српска војводина и Тамишки Банат 1849-1860.

Да би умањила политички значај Срба у Војводини, цесарска власт је 1849. године из ње изузела Барању и делове војне границе, а придодала јој територије насељене Мађарима и Румунима. То више није била „Српска војводина“, већ „Српска војводина и Тамишки банат“. Све српске „автономне“ установе су власти хабсбуршке монархије ставиле под принудну управу својих надзорника. После једне деценије тврде полицијске контроле, у знак добре воље према угарском племству, 1860. године „утеловиле“ су ову творевину у краљевину Угарску не питајући савезнички српски народ више ни за шта

Ђинђићева демократска пракса никад није водила Војводину да у односу на Србију постане corpus separatum и да као таква улази у корпорације којим не владају демократски изабрани представници, већ милост европских плутократа. Ова питања која покушава да размрси Цветковићева Влада, пред Ђинђићеву Владу се никад нису ни постављала, јер су крајње штетна и дубоко ненормална. Ђинђићева власт је знала да одступи од принципа легалности, међутим, увек се радило о изузетним случајевима, а и тада се водило рачуна о општој користи и нарочито о легитимитету у име ког се одступило од легалних правила. У његовом политичком говору никад није владала противречност каква влада у говору војвођанских аутономаша, нити је одступио од начела правне државе, а нарочито од легитимитета.

Ђинђићева визија о статусном положају Војводине у Србији, кретала се у оквирима онога што је Војводини дала, а то је сет Омнибус закона за Војводину из 1992. године. Безочно је везивати његово име за актуелни нелегитимни процес изопачивања правне државе и гурања Војвођана у загрљај недемократских корпоративних бирократа. Нажалост, његова Странка у Србији ћути, а њен већи део у Војводини води аутономашку политику, из све снаге се трудећи да укине Ђинђићев сет закона о Војводини и оживи демагошке флоскуле чију испразност је и сам препознавао. «Ко пушта вирус приче о томе да Војводину експлоатише Србија не жели добро овој земљи»[29]. А управо тај вирус је изазвао епидемију аутономаштва у Демократској странци у Војводини.

Војводина коју Војвођани нису хтели

Војводина је, од свог настанка, давне 1848. године, била створена демократском вољом народа који је живео у њој, и који се успротивио једној шовинистичкој револуцији мађарског ситног племства и романтичара. Чим је нестало смртне опасности по кућу Хабсбург, службеници «Дунавске монархије» су се трудили да демократску вољу у Војводини развласте. Најпре су укинули војвођанску финансијску самосталност[30], развластили њене самосталне установе, па је  и географски прекомпоновали 1849. године, припојивши јој суседне територије са мноштвом несрпског становништва, тако да у њој Срби остану мањина. То више није била Српска Војводина, већ «Српско војводство и тамишки банат». Затим  је власт, у овој вештачкој творевини, успоставила бирократска (полицијска) тела, која су њоме управљала мимо икакве демократске контроле. Ово стање је трајало  током читавог тзв. Баховог апсолутизма, а знатно пре Аустроугрске нагодбе је сасвим припојена Краљевини Угарској, као знак цесареве добре воље према мађарским политичарима, 7. 12. 1860. године.

И данас, поново, као у доба «Баховог апсолутизма», «аутономијом» и «самосталношћу» Војводине, маскира се подвођење њених грађана у зависни положај од нових (старих) господара дунавске «Мителојропе». Данас се Војвођанима под формом аутономије и регионализације, суштински, нуди статус «кертиса[31]».

«Жабе», које митски Запад нуди Влади Србије, у међувремену су постале толико велике и нагојене, да ни међу евроутопистима на власти нема више таквог који је кадар да прогута макар једну. То, напросто, више није физички могуће. Влада Србије, и поред најбоље воље, не може да прогута бирократску аутономашку «жабу», и мучи се на том послу већ годину дана. Али, ми Војвођани, баш из историје Војводине, знамо да се власти која се нагута жаба увек на крају «догоди народ».

8. 11. 2009.

Душан Ковачев

Објављено:

Фонд Слободан Јовановић, 10. 11. 2009.

Видовдан, 16. 11. 2009.

Упутнице:


[1] Б. Д. С:  Вашингтон чека да се Тадић определи, Дневник, 7. 7. 2009, www.dnevnik.co.yu

http://www.dnevnik.co.yu/node/3864

Референдум о војвођанском статуту, Дојче Веле, 11. 9. 2009;

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4678089,00.html

Бирајте – статут Војводине или референдум, Дојче Веле, 14. 9. 2009.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4682846,00.html

Николић, Слађан: Јуриш на Војводину, 24. 4. 2009;

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/juris-na-vojvodinu.html

Драговић Савић, Бранка: Створени услови за формирње Развојне банке Војводине, Дневник, 19. 9. 2009;

http://www.dnevnik.co.yu/node/8146

Председник Пајтић састао се са Адолфом Урсом у Вршцу, 25. 9. 2009,

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=09

[2] Алемпијевић, С, Егереши понудио заједничку канцеларију Шумадије и Војводине у Бриселу, Данас, 12. 2. 2009, http://www.danas.rs/vesti/politika/egeresi_ponudio_zajednicku_kancelariju_sumadije_i_vojvodine_u_briselu.56.html?news_id=152864

Отворена канцеларија регије Фирули Венеција Ђулија, бизнис, 11. 5. 2009; http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=34566

Председник Пајтић примиће амбасадора Велике Британије Стивен Џој водсворта, Регионал, 3. 7. 2009;

http://www.regional.rs/p/info-region/0/970

Ромић, З: Сви идемо истим путем – ка ЕУ, Дневник, 19. 7. 2009;

http://www.dnevnik.co.yu/node/4594

КЕП представио програме прекограничне сарадње, РТВ, 28. 8. 2009;

http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_08_28/vest_148338.jsp

Председник Пајтић примиће амбасадора републике Мађарске у РС Имреа Варгу, Регионал, 15. 9. 2009;

http://www.regional.rs/p/info-region/0/1114

Т. Д:, Војводина добија владу, министарства и право на представништва у иностранству,  Политика, 13. 9. 2008,. http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vojvodina-dobija-vladu-ministarstva-i-pravo-na-predstavnishtva-u-inostranstvu.sr.html

Борис Барјактаревић примио Вилмоша Сабоа, државног секретара Републике Мађарске, 25. 9. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=09

Егереши примио државног секретара Владе Републике Мађарске Вилмоша Сабоа, 25. 9. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=09

Симић, Ј: У Европу мимо Београда, Вечерње новости, 27. 9. 2009.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=157965&title_add=U%20Evropu%20mimo%20Beograda&kword_add=nenad%20canak%2C%20statut%20vojvodine

Отворен Програм прекограничне сарадње са Мађарском укупне вредности 16,6 милиона евра, 30. 9. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=09

Мирослав Лајчак посетио Нови Сад и Бачки Петровац, 4. 10. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=10

Војводина – регија европских могућности и перспектива Србије према европским интеграцијама, 7. 10. 2009.

[3] Пастор: Статут Војводине интернационализовати, Блиц, 11. 2. 2009; http://www.blic.rs/politika.php?id=78458

Ковачевић – аутономија војводине већ предмет пажње ЕУ, Борба – 17. 2. 2009; http://www.borba.rs/content/view/2583/105/

[4] Г. Новаковић, А. Поповић: Закон о надлежностима на следећој седници скупштине Србије, Политика, 8. 10. 2009.

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zakon-o-nadleznostima-na-sledecoj-sednici-Skupshtine-Srbije.lt.html

[5] Бета: Војвођански клуб за испуњавање закључака Лондонске мировне конференције, РТВ, 23. 8. 2009.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_08_23/vest_147354.jsp

Вечно укинута уставна права Војводине, е-Новине, 23. 8. 2009;

http://www.e-novine.com/drustvo/29224-Veno-ukinuta-ustavna-prava-Vojvodine.html

Извештај ЕК – интернационализација Војвођанског питања, РТВ, 29. 9. 2009;

http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/stampa/2009_09_29/vest_153936.jsp

[6] Новаковић, Г: владин нацрт закона о надлежностима Војводине, Политика, 3. 11. 2009.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vladin-Nacrt-zakona-o-nadleznostima-Vojvodine.sr.html

Танјуг: Пајтић – прихваћено 90 посто наших захтаева о преносу надлежности, 3. 11. 2009.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_11_03/vest_160350.jsp

[7] Ковачев, Душан: Паланачка регионализација: Фонд Слободан Јовановић, 8 – 9. 7. 2009.

http://www.slobodanjovanovic.org/2009/07/07/palanacka-regionalizacija-i/

http://www.slobodanjovanovic.org/2009/07/08/palanacka-regionalizacija-ii/

[8] Раковић, Миросла: Региони – Европски кошмар, Интервју с Милорадом Екмечићем, Вечерње Новости, 24. 10. 2009.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=160747&title_add=Regioni%20-%20evropski%20ko%C5%A1mar&kword_add=milorad%20ekmecic%2C%20regionalizacija

[9] Стојадиновић, Дејан; Мутан плави поток, Економист магазин, 8. 1. 2007; доступно на:  http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2007&mm=01&nav_id=226672

Јасна, Петровић; Руси победили Набуко, Политика, 27. 2. 2008, http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Rusi-pobedili-Nabuko.sr.html

Искендеров, Пјотр; Руски гас и круна Св. Стефана, Политика, 19. 9. 2008.

Ковачев, Душан: Минирање јужног тока стварањем нових аутономија у Србији; 21. 9. 2008; http://www.nemasale.rs/analize/miniranje-juznog-toka-stvaranjem-novih-autonomija-u-crbiji.html .

Нема бране за јужни ток; Политика, 23. 9. 2008, http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nema-brane-za-Juzni-tok.sr.html .

Милошевић, Милан: Јужни поток нешто носи, Време бр. 925, 25. 9. 2008, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=710556

Све, Харак, Владимир; Продаја НИС-а је скандал, 3. 10, 2008, Дневник, http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=45282

Ковачев, Душан: Велика светска гасна игра у Војводини, НСПМ, 24. 10. 2008; www.nspm.rs ,

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/velika-svetska-gasna-igra-i-vojvodina.html?alphabet=l

Ковачев, Душан; Минирање Јужног тока аутономијама у Поморављу, Нова српска политичка мисао, 21. 2. 2009: http://www.nspm.rs/politicki-zivot/miniranje-qjuznog-tokaq-stvaranjem-novih-autonomija-u-srbiji.html

Вуковић, Небојша: Геополитички боршч или има ли краја цепању Србије, Видовдан, 6. 3. 2009;

http://www.vidovdan.org/arhiva/article1799.html

[10] Вујић, Властимир: Обнављање Велике Угарске, Печат, бр. 83, 1. 20. 2009,

http://www.pecatmagazin.com/2009/10/01/obnavljanje-velike-ugarske/

Вујић, Властимир, Мађарска до Београда, Печат, бр. 86. 22. 10. 2009, http://www.pecatmagazin.com/2009/10/22/1-34/

[11] Председник Пајтић примио делегацију Конституенце Швајцарске, 2. 10. 2009,

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=10

[12] Саопштење са 83. седнице Извршног већа АП Војводине, 7. 10. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=10

[13] Војводина конкурише са 90 пројеката код ЕУ, РТВ, 15. 9. 2009;

http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_09_15/vest_151534.jsp

[14] Danube – Kris – Mures – Tisa Euroregion: http://www.dkmt.net/en/index.php?bov=139091197924984 . Карта ове еврорегије: http://www.dkmt.net/sr/index.php . Председавајући је тренутно Бојан Пајтић, председник ПИВ Војводине и председник управних одбора два најбогатија војвођанска Фонда.

[15] Пакт за стабилност Југоисточне Европе: http://www.stabilitypact.org/ . На челу ове организације тренутно је аустријски Вицеканцелар Ерхарт Бусек, у својству специјалног координатора.

[16] Институт европских регона подржао статут Војводине, РТВ, 14, 9. 2009;

http://www.rtv.rs/sr/vesti/svet/evropa/2009_09_14/vest_151264.jsp

[17] Институт европских регија. http://www.institut-ire.eu/en/en.htm

[18] Дунавски биро, Нови Сад: http://www.dunavskibiro.org.rs/glulicaCetvrKonf.html . Мрежа биорао ове организације може се видети на: http://www.dunavskibiro.org.rs/dmreza.html

[19] Саопштење Војвођанског клуба: Војвођански клуб – установити дан државности Војводине, 24. 2. 2009; http://www.autonomija.info/vojvodanski-klub-ustanoviti-dan-autonomnosti-vojvodine.html

[20] Бета. Чанак подржао подизање споменика у Стајићеву, РТВ, 7. 10. 2009;

http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_10_07/vest_155518.jsp

[21] Украли споменик од шест тона, Блиц, 7. 10. 2009;

http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=11433

[22] http://naziwarcrimes.wordpress.com/2008/01/05/sandor-kepiro/

http://www.realcourage.org/2009/09/hungary-questions-accused-nazi-collaborator-sandor-kepiro/

Soares, Claire: The Independent, 1. 4. 2009,

http://www.independent.ie/world-news/europe/wanted-the-last-nazis-1363750.html

[23] Егереши у Улму на отварању изложбе «Завичај на Дунаву-суживот Немаца и Срба у Војводини», 12. 9. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=09

Потпредседник Злох примио делегацију подунавских Шваба, 25. 9. 2009.

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_ab_archives&year=2009&month=09

[24] Tермопилски кланац у банатској равници, 27. 10. 2009: http://www.vidovdan.org/arhiva/article2242.html

[25] Демократски или октроисани рецепт за аутономију, Дневни, 19. 10. 2001, http://www.vojvodina.com/drustvo/arhiva1/101901.html

[26] Ibitem.

[27] Ib.

[28] Омнибус у Војводини, Србија у Европи, Дневник, 23. 1. 2002. http://www.vojvodina.com/politika/arhiva2/020123.html

[29] Јакоби, Тања: Како су пропали пречани, НИН, 2640, 2. 8. 2001, http://www.nin.co.rs/2001-08/02/19129.html

[30] Ковачев, Душан: Асигнати српске Војводине, Видовдан, 20. 2. 2009:

http://www.vidovdan.org/article1775.html

[31] Варваризам из Војводине , означава човека чији је правни статус зависан од његовог господара.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: