„Национализација“ Металс Банке


Металс Банка

Развој "аутономије" у Војводини значи да банкарство не сме да буде аутономно

Снијегом соли овце

А насади квочку

Да му леже новце

Из песме «како живи Антунтун»

Григора Витеза

Пошто се Статут Војводине  налази у стању агоније, а регионализација Србије не може довољно брзо да рашчеречи нашу отаџбину на саставне делове, дух дубоко разочараних[1] аутономаша мора се хитно подићи. Ово се врши радикалним «медицинским» мерама. Тим пре, што у најмоћнијој странци на власти почињу да бивају видљива сукобљавања око Статута[2]. Хладна метална плоча дефибрилатора је већ прислоњна на аутономашке груди и чека се само «политичка воља», да се кроз металну површину пропусти још један «електрошок» финансијске шпекулације.

Овим треба повратити веру аутономашима у могућност да новосадска олигархија, заиста, може да води самосталну финансијску и инвестициону политику. Политичка олигархија хоће да се прикаже као плутократија. У условима општег финансијског краха, чији најтежи период свету тек предстоји, крајње је ризично буђење овакве аутономашке наде на самосталност, радикалним финансијским средствима.

Својевремено се покушало наметање покрајинског уставног акта кроз Статут АПВ-е, игнорисањем прописа који регулишу уставноправни статус Покрајине. Сада се покушава наметање нове јавне, финансијске покрајинске установе. Треба имати на уму да оснивање ове банке подржавају исти они политичари који су подржали и очигледно противуставни предлог Статута АПВ-е. Такође, треба имати на уму и чињеницу да издавањем хартија од вредности у периоду наилазеће кризе, ова банка може почети да врши емисиону делатност.

Најава национализације наших новаца

У ванредно успешној Металс банци је, октобра прошле године, заведена принудна управа[3]. Тек недавно смо сазнали да ће већински власник Металс банке постати АП Војводина: «Преношењем потраживања ВФР-а[4] у активу нове развојне банке, најпре Фонд, а потом и Скупштина Војводине као оснивач покрајинског Фонда, очекује да на име уступљених потраживања стекне натполовичну већину акционарског капитала. До сада све процене указују да ће се после утврђивања реалне вредности капитала Металс банке и активе ВФР-а, Покрајина имати више од 51 одсто капитала у новој банци која ће, између осталог, финансирати развојне пројекте од значаја за Покрајину и локалне самоуправе на територији Војводине“, каже Петровић, кога је, у тандему са Ђорђем Јевтићем, директором Сектора контроле у Народној банци Србије, централна банка поставила за члана принудне управе у Металс банци 23. октобра ове године. Сигуран сам да ће тржиште адекватније евалуирати вредност њихових акција, као утржив берзански материјал. Са једним доминантним власником, АП Војводином, уз претпоставку да ће и до сада највећи, ДДОР Нови Сад, остати акционар, створиће се хомогена акционарска структура која ће моћи да манифестује власничко-управљачки потенцијал[5]». Одмах затим, изјаву у прилог преузимању банке од стране АП Војводине, дала је и принудна управа Металс банке[6].

Национализација наших новаца

На ову сагласност принудне управе и Покрајине, реаговао је одмах бивши управник Металс банке, Ананије Павићевић. Овог пута, изнео је  јавности у потпуности просту технологију којом су најуспешнију војвођанску приватну банку покрајинске и финансијске власти довеле у неликвидност. «Кључни моменат представља синхронизовано и планско повлачење депозита највећих депозитара: буџета АП Војводине, Фонда за капитална улагања, Фонда за развој Војводине и Гаранцијског фонда. Најава је стигла баш 10. октобра (…)Тог дана је из Извршног већа Војводине стигла најава да се повлачи милијарда депозита, и то прва половина суме 13, а друга 17. октобра. Додатна невоља је што је, према споразуму Извршног већа и банке, веће било обавезно да још две милијарде стави у депозит.

Претходних неколико година, наиме, покрајина је у „Металс банци“ стално држала између три и пет милијарди динара, а две милијарде депозита неплански је повукла још током другог и трећег квартала прошле године, када је, краће време, Срђан Петровић, актуелни принудни коуправник, био директор сектора за корпоративне послове»[7].

«Павићевић оптужује и Народну банку Србије, посебно заменика директора сектора за контролу банака Ђорђа Јевтића, сада, такође, принудног коуправника у „Металс банци“, тврдећи да је произвољно тумачио прописе. Тако је, на састанку 8. октобра, тражио да се, супротно одлуци Скупштине акционара, прошири Управни одбор са два „политички, партијски, подобна члана“, а једном службенику НБС допусти увид у платни промет и кретање ликвидности без решења НБС, што је одбијено (…)Бивши директор наводи да је НБС 22. октобра, на основу гаранција већих акционара и депозитара, пристала да „Металс банци“ позајми новац за премошћавање неликвидности, али да сутрадан мења став и уводи принудну управу, мада до данас није речено који акционари су, наводно, тражили ову радикалну меру и колики је њихов удео у банци.[8]». Бивши директор је јавно упозорио акционаре да будућој управи Металс банке, претворене у покрајинску развојну, неће више бити циљ профит ове банке, већ кредитирање фирми блиских власти. Одмах потом је изгубио посао у банци коју је он практично потпуно развио[9]. Павићевић је разоткрио све «тајне» око увођења принудне управе у Металс банку[10]. До скора, знало се само да у Металс банци постоји огроман губитак, али не много више од тога[11].

Огромни успеси Металс банке су постизани недавно, у доба врхунца општег шпекулативног раста светске економије, који је трајао све до средине прошле године. Металс банка је тада била бржа и спретнија од многих других[12] домаћих банака. Чак и почетком светске економске кризе, Металс банка је остварила огроман успех емитовањем новог круга акција[13]. Успешност у емисионој делатности, створила је од Металс банке главни финансијски бренд са седиштем у Војводини.

Непосредно пред преузимање банке од стране Покрајине, регулисан је начин «покривања дуга», по коме се продаја нових акција вршила будзашто у односу на ранију њихову цену: «Око 1,5 милијарди прошлогодишњег губитка „Металс банке“ покриће се снижавањем номиналне цене акције са 12.800 на 5.500 динара, док ће 2,5 милијарди покрити докапитализација са милион акција по новој номиналној вредности. Већина старих акционара је куповала у емисијама 2006. и 2007. године по 36.000 и 52.000, а сада ће нови власник за акцију, уместо 450 и 600, платити само 60 евра[14]».

«Ананије Павићевић, председник Извршног одбора до увођења принудне управе, објашњава да је губитак рачуноводствена манипулација принудних управника како би се унапред дефинисаном купцу омогућило лако освајање доминантног пакета акција. Јер, тврди човек који је 18 година водио једину банке са А листинга, „Металс банка“ је прошлу годину завршила са милијарду динара добити, док је губитак последица за пет милијарди увећане „исправке вредности потраживања и резерви за потенцијалне губитке“, по њему, крајње субјективне ставке у билансу. И принудни коуправници Срђан Петровић и Ђорђе Јовић су у једином медијском наступу признали да је ова категорија, непозната европском банкарском рачуноводству, „непрецизна, искуственог карактера“.[15]»

«Сумњу у веродостојност биланса „Металс банке“ исказао је и ревизор „Дилојт и Туш“, опаском да је извештај рађен интерном рачуноводственом методом![16]»

«Ко би могао купити већи пакет акција?

Банкари типују да ће „Викторија оил“ сигурно искористити прилику да увећа пет одсто власништва, купљених по 45 евра за акцију, али принудни коуправник Ђорђе Јовић се ових дана хвалио да је „покрајинска Влада нашла новац, те ће купити 51 одсто власништва“.

Откуд новац у екстремној буџетској стисци?

Како је „Новац“ писао, 185 милијарди динара од продаје НИС-а Покрајина не може да користи и дала је на обртање уз камату равну референтној каматној стопи пре осам месеци. Прилив од 15 одсто доноси 18,5 милијарди динара, довољно да се купи 340.000 акција из емисије. Могуће и да ДДОР „Нови Сад“, власник 15 одсто, увећа портфељ[17]».

Ди су сад наши новци?

Председник ПИВ-а је од почетка аутономашког „блицкрига“, очигледно постао свестан колико хитно су том подухвату потребне и финансијске надлежности, па је најавио оснивање Развојне банке Војводине, на самом почетку светске економске кризе, септембра прошле године[18]: «Било би заиста добро да се што пре потврди Статут и донесе Закон о надлежностима, јер ће се тада сасвим прецизно знати које се функције и надлежности у финансирању из покрајинског буџета»[19]. Данас, када се Металс банка претвара у развојну банку, Пајтић се не осврће на своје раније речи и покрајинска власт граби Металс банку, без обзира што односни прописи нису донети.

Поједини аутори су разматрали сврху образовања војвођанске развојне банке у оквирима регионализације[20], односно као криминалну појаву[21]. Ипак, Војводина је постала власник Металс банке[22] докапитализацијом[23] која јој је, до почетка јула, дала ову банку у већинско власништво. Сaопштење које је тим поводом дато гласи: «…дана 14.07.2009. године са успехом је реализована XXV емисија обичних акција у вредности од 3.784.550.000,00 динара, односно 688.100 комада обичних акција номиналне вредности од  5.500,00 динара. Купци Аутономна покрајина Војводина и „ДДОР Нови Сад” а.д. Нови Сад, купили су све акције XXV емисије са CFI  кодом ESVUFR и ISIN бројем RSMETBE05070. Намена средстава која су прикупљена уписом и уплатом акција из  ове емисије је повећање основног капитала банке, постизање њене пуне ликвидности и солвентности, као и јачање конкурентске позиције на тржишту»[24].

Дакле, Покрајина је, улагањем још нешто више од четири милиона евра, добила власништво над Металс банком чије акције је плаћала по 60 евра, уместо да их плати 450 до 600 евра, колико су коштале кад их није продавала наметнута принудна управа, већ вољом акционара изабрана управа. А принудни управник Срђан Поповић је изјавио како «ће тржиште адекватније евалуирати вредност њихових акција, као утржив берзански материјал»[25].

Остало је још само да се формално укине принудна управа[26] Металс банке и да непосредну управу преузме Покрајина, која се до краја јуна домогла власништва над банком подобном да постане њена развојна банка[27]. У међувремену је постало извесно да не може рачунати да ће бити усвојен покрајински Статут ни ти да ће бити донети остали прописи који би били правни извор оснивања војвођанске Развојне банке. Сада је очигледно започет процес процеса претварања једне приватне банке у установу с јавним (покрајинским) овлашћењем за потребе покрајинских власти мимо или без обзира на његово правно утемељење. С тим у складу трегба подсетити да је за сада једини «правни» основ да ова Банка стекне абило каква јавна овлешћења, Предлог Статута АПВ[28] који ниема правну снагу. Коришћење јавних средстава покрајине (наших новаца), регулисано је Законом о Банкама[29] Републике Србије и другим прописима[30]. Ови прописи уопште не познају развојно банкарство као јавну надлежност. Сва о ва питања, као и питања односа Фонда за капитална улагања АПВ[31] са некаквим јавно-приватним развојним банкарством, тек би требало да буду предмет посебне анализе. Наравно, дужни смо да напоменемо како је покрајински Фонд за капитална улагања основан на основу изричитог прописа у важећем Статуту АПВ[32] (чл. 10. тачка 6). Међутим, пошто ни уједном правоснажном општем акту нема изричитог основа који би покрајини дао право на развојну банку, може се рећи како се развојо банкарство у Војводини «прориче». Српски банкарски прописи не помињу јавно развојно банкарство[33], па новосадско «прорицање» оваквог вида банкарства морамо тражити у копирању европских узора[34], али и у социјалистичкој, самоуправној историји Титовог доба.

Смисао национализације наших новаца

Крајем 2008. године, изнео сам извесна предвиђања везана за улогу Металс банке у аутономашкој политици: «Сепаратистичком покрету у Војводини могла би да послужи установа као Металс банка, која би по договору с београдским финансијским властима постала покрајинска инвестициона банка и која би обећала војвођанској привреди куле и градове. Пошто почне велика криза ликвидности у Војводини, та банка би могла почети да издаје своје обвезнице и хартије од вредности. У евентуалној паници због опште неликвидности, могла би понуди краткотрајну наду у наплативост о којој смо говорили. У очају неликвидности, овим начином би се могло симулирати „плаћање“ неких јавних обавеза парауставног поретка АП Војводине, након евентуалног усвајању  Статута. У општем хаосу би се та шпекулација могла завршити инфлацијом, може бити чак усклађеном са девалвацијом динара (која ће кроз неко време бити неминовна).

Покрајински медији би могли, по обичају, за све невоље опет оптужити Београд, уз синхронизовану подршку београдских нихилиста. Међутим, колико год радикални били, ни аутономаши се овим конструкцијама не заваравају. Ова врста шпекулације је тешко могућа, а и кад би и била вероватна, кратко би трајала и јако би компромитовала војвођанску аутономију. Због ескалације кризе ликвидности на Западу, мало је вероватно да може бити озбиљног напада на својину Газпрома у НИС-у у коме руска фирма учествује са 51% власништва. После пропасти Западног „гасног блицкрига“ у Украјини, мало је вероватно како ће у Војводини доћи до устанка против „Руског капитала, који је за друштво исто што и сида за тело“ како својевремено рече шеф ЛСВ. У општој пропасти шпекулације, свакој банци ће добро доћи пословни односи са руским партнерима. А да подсетимо, Металс банка, коју смо узели за пример, одавно учествује у пословима са чланицама ЗНД, пре свега са Русијом, земљом која је врло свесна да је пројекат сепарације Војводине од Србије, пре свега, „нелојална конкуренција“ интересима њене привреде у Средњој Европи и на Балкану»[35].

Металс банка, захваљујући пословним везама с фирмама из заједнице независних држава[36] може дивно одиграти улогу «моста» према Истоку.Тиме би они београдски и новосадски политичари, који су недавно против интереса Газпрома подржавали радикални аутономашки Статут, мотивисали интересне кругове из ЗНД да их толеришу. Јер, једноставно, не постоји друга банка која би одиграла улогу као Металс, а Руси су «самозатварањем» српског одељења ОТП банке[37], онемогућени да купе банку у Србији са развијеном инфраструктуром.

Премудрошћу, пазимо!

Било да је сврха претварања Металс банке у развојну банку Војводине, враћање «наших новаца» добијених продајом НИС-а банци, којом ће вероватно руководити кадар Ге 17 плус, или вршење нових шпекулација с благајничким записима, једно је сигурно: формирање Развојне банке Војводине, мимо доношења нових законских прописа који би то омогућили, демонстрација је финансијске моћи групе унутар владајуће коалиције која се противи председнику Србије. Још почетком ове године, било је видљиво како Динкић и Пајтић фингирају међусобни сукоб[38], «да се Власи не досете». Требало је само «добити време» док се не остваре финансијски услови за чврсту финансијску контролу Војводине из једног финансијског центра у Новом Саду, који је под контролом кадрова лојалних Млађану Динкићу, а у политичкој користи Бојана Пајтића.

Ето у шта су уложени «наши новци». Председник ПИВ-а је већ присвојио политичку идеологију оних који су годинама градили и популарисали идеологију аутономаштва. Баш исто тако можемо очекивати да ће у Развојној банци Војводине завршити «наши новци». А наивни аутономаши веровали су да ће им они бити исплаћени на име «обештећења» због продаје НИС-а. У наредно време ће их Пајтић (са стејџа) у име и за рачун Динкића (из бекстејџа), варакати новим инвестиционим обећањима заснованим на тој вери.

АП Војводина је, дакле, суштински, национализовала (у форми куповине новог пакета акција) најмоћнију финансијску установу Војводине, успешно развијану скоро две деценије. Овим начином је новосадски централизам, уз помоћ и сарадњу стручног кадра Ге 17 плус, приграбио установу коју су стварале најуспешније фирме и привредници Војводине.  Преузимање Металс банке је припремњено синхронизованим повлачењем «јавних новаца» низа покрајинских јавних предузећа. Потом је Металс банци, сагласношћу и сарадњом кадрова Ге 17 плус из Београда, натурен револуционарни комитет, који је омогућио да највећа приватна војвођанска банка постане државна. Тако се обнавља стара бољшевичка пракса. Само, овог пута ће изостати они кредити којих се сећају Титови аутономаши. Светска криза ће трајати бар десет година и будућност пред нама је сасвим неизвесна.

9. 8. 2009.

Душан Ковачев

Објављено:

Фонд Слободан Јовановић 12. 8. 2009:

Нова српска политичка мисао, 17. 28. 2009:

Упутнице:


[1] Поповић, Александра: Статут је наставак Милошевићеве централистичке политике; Политика, 20. 7. 2009.

www.politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Statut-je-nastavak-Milosheviceve-centralistichke-politike.sr.html

[2] Валтнер Лидија, Чонградин Снежана: Размирице унутар ДС избиле у јавност; Данас, 16. 7. 2009.

www.danas.rs

http://www.danas.rs/vesti/politika/razmirice_unutar_ds_izbile_u_javnost_.56.html?news_id=166763

П. В: Параграфи Статута се искривили; Вечерње новости, 20. 7. 2009.

www.novosti.rs

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=151559&title_add=Paragrafi%20Statuta%20se%20iskrivili&kword_add=statut%20vojvodine%2C%20demokratska%20stranka

[3] Народна банка увела принудне мере у Металс банку, Бета, 24. октобар, 2008,

www.tv-avala.com

http://www.tv-avala.com/live/Biznis?contentId=17172

[4] Војвођански фонд за развој, прим. аут.

[5] Петровић, Срђан: Држава преузима металс банку; Емпортал, 27. 12. 2008.

www.emportal.rs

http://www.emportal.rs/vesti/srbija/74199.html

[6] Металс банка постаје развојна банка Војводине? РТВ, 28. 12. 2008.

www.rtv.rs

http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/novac/2008_12_28/vest_104578.jsp

[7] Лазић, Иван: Власт изиграла металс банку; Блиц, 13. 1. 2009;

www.blic.rs

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=76675

[8] Ibidem.

[9] Ib.

[10] Ћућило, Ненад, Случај Металс банка“ и даље обавијен велом тајне; Бизнис новине; 22. 10. 2008,

www.biznisnovine.com

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=15586

[11] Бета. Губитак Металс банке у 2008. четири милијарде динара; 15. 5. 2009.

http://www.naslovi.net/izvor/beta/1155877

[12] Нова емисија акција Металс банке; Б92, 5. 3. 2007.

www.b92.net

http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=02&dd=21&nav_id=233581%20,%20http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=03&dd=05&nav_id=235193

[13] Р. Б: Одобрена емисија акција Металс банке од 36 милиона евра, Данас, 1. 10. 2008.

www.danas.rs

http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/odobrena_emisija_akcija_metals_banke_od_36_miliona_evra_.4.html?news_id=141119

[14] Ж. Л: Новац од НИС-а купује Металс банку; Блиц, 27. 6. 2009.

www.blic.rs

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=99082

[15] Ibidem.

[16] Ib.

[17] Ib.

[18] Војводина – више од аутономије, мање од независности, глас Јавности, 14. 9. 2008

www.mail-archive.com

http://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg42559.html

[19] Одговорност бившег министра: Б92, 17. 1. 2009;

www.b92.net

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=17&nav_id=339722

[20] Лекић; Славољуб: План напада – регионализација Србије; Нова српска политичака мисао, 23. 6. 2009.

www.nspm.rs

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/plan-napada-regionalizacija-srbije.html#_ftn30

[21] Јовановић, Наташа. Отимање у служби нове државе, Печат, 28. 5. 2009.

www.pecatmagazin.com

http://www.pecatmagazin.com/2009/05/28/29maj-2009-2

[22] Поповић, Алекандар: Војводина власник Металс банке; Политика, 2. 7. 2009.

www.politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vojvodina-vlasnik-Metals-banke.sr.html

[23] Докапитализована Металс банка, Бизнис: 17. 7. 2009.

www.biznisnovine.com

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=37388

[24] Саопштење поводом докапитализације Металс банк; БС посл. Магазин, 17. 7. 2009;

www.poslovnimagazin.biz

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/metals-banka-saopstenje-povodom-povecanja-kapitala-banke-28-1973

[25] Металс банка постаје развојна банка Војводине? РТВ, 28. 12. 2008.

www.rtv.rs

http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/novac/2008_12_28/vest_104578.jsp

[26] Металс банка: НБС ускоро укида принудну управу; Бс пословни магазин,24. 7. 2009.

www.poslovnimagazin.biz

http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/metals-banka-nbs-uskoro-ukida-prinudnu-upravu-28-1983

[27] Поповић, Александар: Стартовала Војвођанска развојна банка; Политика, 24. 7. 2009.

www.politika.rs

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Startovala-vojvodjanska-razvojna-banka.lt.html

[28] На сајту ПИВ АПВ је 21. 10. Предлог Статута АПВ погрешно назван Статутом АПВ.

Види: www.eib.org

http://www.vojvodina.gov.rs/index.php?option=com_docman&task=cat_view&gid=19&dir=DESC&order=date&limit=5&limitstart=10 .

Овим се јавности сугерише да је реч о акту који је правоснажан, што наравно није истина. Највиши самостални правоснажни акт покрајине је Статут АПВ из 1991. године; Службени лист Војводине, бр. 17/91;

http://www.puma.vojvodina.sr.gov.yu/dokumenti/zakoni/Statut_APV.pdf

[29] Закон о банкама, Службени глсник Републике Србије, 107/05; Објављ. На сајту Владе Реп. Србије, 28. 10. 2005; www.parlament.sr.gov.yu

http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=314&t=Z# .

[30] Прописи о банкарству на сајту НБС: www.nbs.yu

http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/20/index.html

[31] http://www.fkuapv.org/info/vesti.html?start=45

[32] је Статут АПВ из 1991. године; Службени лист Војводине, бр. 17/91; Чл. 10, тачка 6.

[33] У Србији постоји једна банка која је по свом називу «развојна». Ради се о «Српској експортно развојној банци» из Београда:

http://www.portir.com/srbija-poslovni-imenik/S/Srpska_Exportno_Razvojna_Banka_Beograd_44025.html

Занимљиво је да «развојно банкарство» као својеврсна идеолошка вредност и проблем, постоји у суседној БиХ: Домљан, Вјекослав; Гдје смо икако смо, Кругови босанскохерцеговачке економије, Forum Bosnae, 43/2008.

Развојна банка Федерације Бих: http://www.ibf-bih.ba/bos/default.wbsp

НЛБ, Развојна банка Бањалука: http://www.nlbrazvojnabanka.com/Default.aspx

Инвестиционо-развојна банка Републике Српске: http://www.irbrs.net/Investiranje.aspx?id=56&par=50&lang=lat

Хаџовић, Е: Ентитетске развојне банке по истој матрици финансирају Копању и Радоњчића;

http://www.bhdani.com/print.asp?kat=fok&broj_id=613&tekst_rb=3

Најзад, треба напоменути да у суседству постоји активност Исламске развојне банке: Исламска народна банка из Џеде спремна за улагања у БиХ; Медијаинфо.ба, 7. 11. 2008;

http://www.mediainfo.ba/index.php/200811074384/BiH/Islamska-razvojna-banka-iz-Dzede-spremna-za-ulaganja-u-BiH.html

[34] European investment bank: www.eib.org

[35] Ковачев, Душан: Новосадска финансијска паланка;

[36] Међународна заједница која обухвата простор бившег СССР, без три прибалтичке републике и Грузије.

http://www.cisstat.com/rus/cis-1.htm

[37] ОТП банка затвара 11 филијала; РТС, 16. 3. 2009; www.rts.rs

[38] Ковачев, Душан: Динкић против Пајтића; Нова српска политичка мисао, 18. 3. 2009;

www.nspm.rs

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/dinkic-protiv-pajtica-q.html

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: