Напуштање начела недељивости републике


 

Начела

Мањи проблем се успешно решава већим

Душко Радовић

Од Статута се одустаје да за кризу у Војводини аутономаши не би сносили  моралну одговорност

 

Почетком јесени протекле године, читава „владајућа коалиција“ домаћих евроутописта радила је на статусним решењима за Војводину, „широм затворених очију“ без способности да се суочи с реалношћу економске кризе, која се једновремено обрушавала на ову Покрајину као и на остатак Србије. Међутим, реалност има моћ да отвара и најзаслепљеније очи. Не треба сумњати да се аутономашки политички врх са тиме није суочио. Потребу „Суочавања с реалношћу“ је у вези кризе најпре изложио Мирољуб Лабус, напоменувши опасност која може да нам се деси да: „уместо да ми владамо кризом, криза влада нама“. У таквој ситуацији су, будући изабрани на крилима нереалних обећања, подржаних страним кредитима, домаћи аутономаши замислили да окриве неког другог за своје пропусте. И кога ће – ако не Београд, који је „одувек крив за све“. То нарочито одговара, за сада лагодној, позицији војвођанске ДС-е, која на локалу данас влада целом Војводином[1]. Овде ћемо ту тезу пажљиво изложити и утврдити може ли се она и доказати.

Својевремено је, говорећи о актуелним  променама у Војводини, председник Србије, Борис Тадић изјавио: „Биће поштован Устав Србије и сви правни акти ове државе, али истовремено ни један део наше земље не може имати привилегованији положај у односу на друге делове наше земље[2]“. Том приликом је изјавио и како: „не би било добро да ову кризну ситуацију користимо за партикуларне интересе. Много је важније да водимо рачуна о интересима државе и сваког грађанина који у њој живи. Ова криза није само београдска, нишка или војвођанска, ово је криза свих нас данас у Србији[3]“. Председникова изјава је врло значајна, тим пре што је изнета на пријему у Покрајинском Извршном Већу поводом дана холандског бизниса у Новом Саду. Ово је значајно и стога што је прилив инвестиционог капитала из ЕУ практично престао[4], а Холандија је држава чија политичка уздржаност блокира даљи пут Србије ка ЕУ-и. Упркос томе, шеф ЛСВ је изјавом, пренетом у истом извору, преусмерио пажњу јавности на питање статуса Војводине и ребаланса буџета. Исправно је, дакле, закључити како се смер аутономашког политичког говора и даље удаљава од стварности, враћајући се на старо еристичко питање: „одвајање од Београда“ и „где су наши новци“.

Тврдоглава „фрагментализација“ као војвођански политички манир[5] уз зурење само у сопствени „буђелар“ су претпоставке које битно ометају војвођанску аутономашку јавност да се суочи са реалношћу кризе.

Иако је на нас изјава Председника Србије делимично утицала да обавимо веома пажљиву анализу економске ситуације у Војводини[6], покрајинске „статутотворне“ власти су, међутим, биле у стању једино да износе мноштво обећања, „пројеката“ и „програма“ о „почетку“, „очувању“, „развоју“ и „напретку[7]. Аутономашка непромењена реторика прогреса „стоји постојано кано клисурине“ у јавном говору од почетка кризе до данас[8].

Ипак, да нешто није у реду, видело се кад је почетком априла одржан састанак аутономашког „тинк-танка“ – Округли сто Војвођанског клуба о Статуту АПВ-е, чији уводничар је био председник Скупштине АПВ, Шандодр Егереши.  Најављени су били учесници: др Станко Пихлер, др Фуада Станковић, др Радивој Степанов, Павел Домоњи, др Ранко Кончар, Живан Берисављевић, Драган Буновић, Раденко Попић, Иштван Балинт, Станко Шушњар, мр Милан Вучинић, Томисалв Кетиг, Слободан Будаков, Ђорђе Суботић и други[9]. Важних саопштења, о „постигнутим закључцима“ , „зацртаним циљевима“ и „утврђеним смерницама“, са тог састанка у медијима се није могло наћи.

Мало ко је обратио пажњу да је скоро истовремено с овим састанком почело „пузеће“ саботирање Статута АПВ-е. О томе се, несмотрено, посредно, а везано за социјалну проблематику, изговорила најпре Ивана Дулић Марковић, шеф војвођанског крила Ге 17 плус: „Како време пролази, мислим да се и грађанима Војводине, а нарочито грађанима Србије ствара осећај гађења на испразна препуцавања и тако се плашим да ће на крају сви рећи: А зашто је то уопште важан тај Статут? А и тај Устав, ни то се не једе[10]. Друга њена несмотреност, била је прерано „откривање карата“, изјавом о општој децентрализацији Србије: усвајање Статута Војводине значило (би) коначно и почетак децентрализације Србије[11].“ Тиме не само да је открила праве намере аутономашке коалиције, већ и редослед поступака којим би се изменио актуелни правни поредак у Србији, на евентуално прихватљив политички начин за Тадића. Било како било. Овим нам је омогућила да пратимо и предвидимо, до тада добро прикривени, смер аутономашког политичког деловања, који је деловао конфузно.

„Београдска централа ДС-е“ мора да буде одговорна и за кризу и за застој усвајања Статута, а не аутономаши

 

Иако су, дакле, од вође евроутопијског блока упозорени на кризу, први човек војвођанске управе, Бојан Пајтић је почео да везује будућу „штету“ за митски Београд због „неусвајања Статута“: „Уколико Скупштина Србије до летње паузе не потврди покрајински Статут и не донесе Закон о надлежностима Војводине, извесно је очекивати штету због тога, јер ће каснити реализација предвиђених програма[12]“.

Дакле, шема је постављена: из Београда је у Нови Сад дошао Председник, поручивши да је криза заједничка реалност, а аутономаши су наставили еристику о Статуту, о „нашим новцима“, уз додатак да ће за будућу „штету“ бити крив „Београд“, сасвим у складу с оним што смо у предходној тези претпоставили.

Размере кризе у Војводини[13] су већ разорне, тако да је извесно наступање „огромне штете“. Агитпроп аутономаша је то знао и на време медијски бомбардовао јавност демагогијом „обештећења грађана Војводине“. Аутономашким властима је данас очигледно да наступа огромно социјално незадовољство, па даље прпремају терен да „одговорност за штету“пребаце на Београд. Демагогију „штете“ је на основу лигашке демагогије „обештећења“, развио Пајтић датом изјавом. Грађанин који је остао без посла, а његова породица у беди, подложан је да заигра улогу оштећене „жртве“ у берновском троуглу[14]. Овај пропагандни модел је јако целисходна „игра“ за онога ко држи медијску власт у Војводини. Из тог разлога ћемо да испитамо у којој мери „партнери“ у „коалицији за европску Србију“ данас саботирају усвајање Статута АП Војводине, да би се легитимисали као „спаситељи“.

„Да се Власи не досете“ ко стварно омета усвајање „Закона о надлежностима“ и Статута, „ефикасну брзину“ усвајања Статута су првобитно форсирали високи функционери ДС-е[15] из Војводине, иако је“ београдска централа“ странке најчешће била затечена. Слично је било и са усвајањем Закона о надлежностима Војводине[16]. Овај притисак је из војвођанског крила ДС-е почео још почетком априла[17], да би се убрзао рад „централе“ у Београду, која се, међутим, ипак „суочила с реалношћу“ да мимо закона не може усвојити Статут, којим Покрајина сама себи прописује надлежности. И министарка за национални инвестициони план, Верица Калановић, изјавила је како ће Статут АПВ-е и „Закон о надлежностима“ доћи „на дневни ред одмах после првомајских празника[18]“, што тумачимо као додатни притисак коалиционог партнера Ге 17 плус на „београдску централу“ ДС-е.

„Да се Власи не досете“, кашњењу усвајања Статута АПВ-е се најпре супротставила ЛДП, тобож из демократских разлога[19], а Јан Бриза је скренуо тему нападом на Ђорђа Вукадиновића, тврдњом да оптужује „…све грађане који се јавно и на легалан начин залажу за усвајање Предлога Статута Војводине (…) за велеиздају[20]“. Ништа боље не одвраћа пажњу јавног мњења са стварности од фасцинација, па у том смислу морамо тумачити и Бризин „говор љубави“.

Са стручне стране, аутономаше је из Београда ,индиректно,подржао Стеван Лилић, који је међу првима из врха струке најавио могућност да питање регионализадије АПВ-е пропадне: „(домаћа правна наука је) недорасла овом питању, јер преовлађују врло тврди ставови по којима никакав савремени концепт региона не може да прође[21]“. Лилићеве колеге из струке су до тада већ изнеле критике неуставних решења положаја АП Војводине[22], а ДСС и конкретан предлог „Закона о надлежностима[23]“. У ДСС су схватили да се питање спорног Статута и „Закона о надлежностима“ намерно отеже да би аутономаши поентирали на „угрожености“ аутономије Војводине. Јован Палалић из ДСС је за то директно оптужио владајућу коалицију: „Владајућој коалицији нити је стало до аутономије нити до поштовања Устава, као ни до државе и интереса њених грађана, већ с амо до увећања своје власти и својих личних и страначких интереса које намирују уцењујући се међусобно и преко овако важних питања као што су Статут и Закон о надлежностима Војводине[24]“. Слично је коментарисао и Председник Покрајинског Одбора ДСС за Војводину, Зоран Лончар[25].

Аутономаши застој усвајања статута прикривају иза социјалиста

 

 

Председница Скупштине Србије, Славица Ђукић-Дејановић, на време је изјавила како је „нереално очекивати да ће предлози Статута Војводине и Закона о преносу надлежности бити разматрани у априлу[26]“. Тада ову изјаву нико од аутономаша није коментарисао.

Медијско „чуђење“ аутономаша због чињенице да се СПС као коалициони партнер противи Статуту АПВ-е, такође је скретање пажње. Наиме, непосредно после објављивања предлога Статута АПВ-е, на његову уставно-правну проблематичност је реаговао др Ратко Марковић[27] из СПС-а и нико од аутономаша се није ни осврнуо на коментар, формално најстручнијег експерта СПС, по том питању.  Било је само питање дана кад ће прагматични наследник Слободана Милошевића изричито почети да се противи развоју „Државе у држави[28]“. Дачић се изјаснио у смислу наставка политике СПС према војвођанском аутономаштву, која има исходиште још у пракси СКС с краја осамдесетих година прошлог века: „Никада нећемо дозволити стварање државе у држави и повратак Србије на време које би личило на Устав из 1974. године. За то нећемо гласати, чак ни по цену да се изгуби парламентарна већина[29]“. Овакав став може да изазове чуђење само код онога ко је заборавио да је СПС партија чије руководство има пун континуитет са оним које је извело „Јогурт револуцију“ пре 20 година. Јавно чуђење Балинта Пастора и представнице ЛСВ због прагматичног повратка СПС на уобичајени став према војвођанској аутономији[30] је бесмислено, пошто политичар не сме да буде наиван према историјском искуству.

Дачић је веома свестан значаја СПС у једва окупљеној коалицији . Удружење евроутописта не би било у стању да влада без ове партије, ПУПС и ЈС. На оптужбе за недоследност, пошто је СПС у Покрајини већ гласала „за“ Статут, одговорио је: „Статут је усвојен у Скупштини Војводине и гласовима посланика СПС, иако нису прихваћени наши амандмани. Међутим, у покрајинском парламенту постоји већина и без социјалиста, али такве већине нема на републичком нивоу[31]“. Још је додао: „…да је Славица Ђукић-Дејановић протагониста предложеног војвођанског Статута, вероватно би га већ ставила на дневни ред скупштине Србије“. Треба ли очигледниј доказ да су Грухоњић и Домоњи били у праву кад су се злурадо подсмехнули Егерешијевом лобирању за војвођанску аутономију са СлавицомЂукић-Дејановић у Поморављу ?

Треба. Јер СПС више него спретно игра политичку игру у Војводини. Док је Дачић изричито почео да се противи Статуту, Бранко Ружић за то време аутономашке евроутописте збуњује: „Усаглашавање текста Закона о надлежностима (је) у току и СПС ће га свакако подржати уколико се Статут накнадно коригује у складу са овим законом (о надлежностима), правнотехничком редакцијом или неким озбиљним интервенцијама[32].

Аутономашко одустајање од Статута се прикрива бригом о „нашим новцима“

 

Покрајински буџет је усвојен на самом крају месеца марта, којом приликом је одбијен предлог ЛСВ да се грађани Војводине „обештете“ због продаје НИС-а[33]. Треба ли посетити да ЛСВ због одбијања свог најважнијег политичког става није напустила власт? Толико о принципијелности кад су у питању „наши новци“. Буџет је скоро 60 милијарди динара[34]. Поново се потврдило да је лигашка функција у ствари трајно пропагирање психолошког осећаја „оштећености“ грађана Војводине, о чему смо већ говорили.

Одмах затим, мимо читавог поступка доношења Статута и „Закона о надлежностима“ АПВ, шеф посланичког клуба ДС-е у војвођанској Скупштини, Драгослав Петровић, јавно је тражио да се „јасно дефинише члан закона који се односи на обезбеђивање новца за преузимање нових наделжности Покрајине како би се јсно разграничило које су обавезе Републике, а које Покрајине[35]“. Уколико би се томе приступило, закомпликовао би се и одужио ионако сложен рад на усаглашавању питња надлежности АПВ-е којег већ обавља комисија, задужена за рад на Закону о надлежностима АПВ-е. С друге стране, то одлагање још више одлаже трансфер „наших новаца“ Новом Саду, па није у интересу ни покрајинској власти са Пајтићем и Петровићем на челу. Стога је основано закључити како Петровићев захтев подржава опструкцију уређивања статуса Војводине.

Нешто пре тога, ухапшени Горан Кнежевић је навео да се ДС финансирала из јавних прихода АП Војводине. Ово је демантовано у врху ДС-е[36], али ипак нико, чак ни из опозиције, није користио Кнежевићеве тврдње да на њима озбиљно поентира, мада је јесенас Велимир Илић такође тврдио да се из Инвестиционог фонда АПВ-е финансирала кампања ДС-е. Ипак, питање војвођанских финансија је идеолошки осетљиво питање. Ивана Дулић Марковић из Ге 17 плус се побунила, јер се буџетом Покрајини додељују само симболична средства секретаријатима у власништву њене странке[37]. Недељу дана после тога, најавила је излазак из јединствене посланичке групе у покрајинској Скупштини: „Формираћемо сопствену групу у Скупштини АПВ-е, јер нисмо задовољни односом коалиционих партнера према Ге 17 плус, када је реч о секретаријатима које наша странка држи у ИВ Војводине[38]“. Наравно, од свега тога није било ништа, уочићемо касније зашто.

Бркање аутономије с  регионализацијом

 

 

Код нас се уставно-правни статус покрајине и регије брка или поистовећује. Да разјаснимо; аутономија је по правилу врста остваривања територијалног права националне мањине ван њене матичне државе, којим односна национална мањина остварује посебан вид територијалне самоуправе. Војводина је отуд важан изузетак од овог правила. Регија је, међутим, управна, област која има одређену функционалну самосталност. Регија не мора бити локално – самоуправна јединица па често то и није. Међународним правом, у оквиру кога и правом ЕУ (чији члан нисмо), регулисани су разне видови сарадње регија националних држава њених чланица.

Иако је тек недавно постало актуелно питање, „регионализација Србије“ је програмски резвијана управо међу аутономашима. Наиме, крајем прошле године је одржана „Војвођанска конвенција“ с темом „За нови Устав Србије и редефинисање положаја Војводине[39]“. Иако су одсуствовали представници ЛСВ и ЛДП-е, на конференцији су заузети занимљиви ставови: Слободан Будаков, „идејни творац резолуције,“  изнео је потребу „новог историјског договора равноправних ентитета“. „Ентитета“, а не покрајина или аутономија, нити федералних јединица.

Откуд, дакле, сад одједном помама за  „регионализацијом“, кад је до малопре ова тема била присутна у позадини јавне политике[40]?

Недавно је постало јасно да је укрштање енергетских токова НАБУКО и Јужног тока битно утицало на актуелизовање питања војвођанске аутономије и регионализације Србије[41]. Плитки политички прагматизам локалних микролидера је зинуо на обећане „евродонације“, које су ,наводно, тамо негде „већ одвојене“ за регионални развој. Осим тога, психолошка пропаганда је добро и темељно припремљена ширењем општепознате сублимиране поруке: „Мисли глобално, делуј локално“. То је код нас дуго и темељно пропагирано и „слађено“ финансијском подршком НВО сектору који се бави питањем „регионализма“ и „регионалне сарадње“. Из овога је произашло приказивање Војводине као „регије“ уместо аутономне покрајине, што она стварно јесте. С друге стране, такво поистовећење су аутономашки политичари користили да маме на регионализам политичке лидере дуж претпостављеног пута „Јужног тока“, што је већ познато.

„Евро-регионализам“, који је изменама Статута изгледа нестао из његовог првог члана, изненада се појавио у колективној опсесији наших евроутописта, па мало фали да се сва Србија од Београда на југ сложи око пароле „Сви смо ми помало аутономаши“, ради пустих снова о некаквим донацијама.

У очају што ама баш ни један српски „евро-сан“ не може да буде остварен, Председник Србије је урадио једино што је могло да продужи рејтинг „жутог предузећа“ – да и он прихвати нову наду и обећа регионализацију Србије. У најмању руку чудна, најава измене српског Устава „кад јој време није“, отворила је питање поделе Србије на регије или аутономије: „Није природно да само Војводина буде регија с дефинисаним правима у Србији, када и друге регије желе иста таква права[42]“.

Председник се очигледно слабо разуме у питања уставног права, што је и логично. То што је он, односно његова странка обећала својим аутономашким партнерима  усвајање Статута до краја априла, могло је да се избегне само једним још већим обећањем, још већим залогајем којег аутономаши одавно прижељкују –федерализацијом Србије, која би се обавила под симулацијом регионализације, да се сачува част цивилног друштва пред онима који знају о чему се ради. У „Евросрбији“ је начело хијерархије правних аката почело да дуби на глави пред Статутом АП Војводине. Већ смо размотрили како је наопако, воља изражена у покрајинском Статуту постаје материјални извор за Закон о надлежностима. Сада, је, међутим, јасно да тим немогућим путем, логично, жељени режим аутономије покрајине Војводине не може да се усклади са целокупним правним поретком Србије заснованим на Уставу. Зато Председник може само да најави промену Устава Србије. Прокламовани смисао промена је остварење неких „права регија“ на „регионализам“, чиме се остварује нека „праведност“, према поставци председника Србије, Бориса Тадића. Ипак, није вероватно да је ово одступање од четвртог битног начела грађанског друштва (недељивост републике) он смислио сам.

У том сммислу, читаву конструкцију су добро разјаснили учесници ТВ емисије „Реплика[43]“. Наиме, Светозар Чиплић (ДС) је неколико дана пре Председника јавно рекао ово: „У самом Уставу има неколико недоречених механизама, а један од њих је питање регионализације – у самом члану 12. устава“. Пре Тадића, Чиплић је говорио о „праву грађана“, односно „уставном праву грађана“ на аутономију, мада је пропустио да каже како носилац овог права није правно лице, већ искључиво грађанин. „Право свих грађана Србије је право на аутономну покрајину које је по својој садржини и сврси право на ограничавање централне власти. Шта је аутономија покрајина? Ја под тим подразумевам историјска искуства 1974. и других држава, али немамо то окружење“. У разговору се није сетио како не постоји нови Закон о праву грађана на покрајинску аутономију[44]. Није напоменуо да се члан 12. УРС[45] системски мора тумачити у контексту ограничења државне власти и надзора уставности и законитости. Ово питање није наивно, пошто се у јавности „Закон о надлежностима“ већ неформално зове и „Закон о аутономији“, иако се материја Закона о преносу надлежности тиче односа управних органа, а не права грађана, тако да је њиме регулисан само део садржине чл. 12. УРС, а не и питање остварења права грађана на аутономију.

Чиплић се у поменутој емисији позвао и на аргумент ad hominem:  „Ја се скоро 15 година бавим уставним правом“. Избегавши да објасни зашто Статут још увек није донет, навео је дословно: „Ја се увек нађем у ситуацији да као Србин из Војводине, да као Србин из Бачке морам да се суочавам с фобијама које су потпуно разумљиве, а по питању децентрализације, регионализације“. Учешће у емисији је завршио рекавши: „Није покренут поступак промене Устава, него расправа о поступку допуне устава“. За разлику од Пајтића, Бојан Костреш (ЛСВ)је био много јаснији, иако је такође говорио о уставно немогућем: „Не може Војводина имати једина то ексклузивно право да буде аутономна покрајина. Војводина је игром случаја повлашћена, али не треба да се извињава другим регионима за то што они не постоје“. Даље је током емисије погрешно рекао: „Статут је у Војводини донет“, и објаснио: „…покушавамо, пошто је Устав извор проблема, да тај Устав променимо“. „Програм ове наше коалиције по питању статуса Војводине је садржан у платформи ИВ АПВ која подразумева законодавну, извршну и делимично судску власт, изворне приходе и имовину Војводине. Ми покушавамо да Статутом у складу с Уставом, вратимо надлежности Војводине. Оне надлежности које нису могуће, ми ћемо то урадити променом Устава. Отворена је дискусија о томе. Јавна расправа ће трајати, време за промену Устава – видећемо колико ће нам за то бити потребно“.  Узалуд је Мирослав Самарџић (ДСС) говорио да је „права тема у Србији криза и да је прича о регионализацији и промени Устава промена дискурса која се врши да би се скренула тема“. Али, „нису донети одговарајући закони (…):Ззакон о организацији судова, Закон о имовини Војводине, Закон  о финансисрању Војводине и Закон о хадлежностима. Ви сте урадили један блоицкриг. Донели сте Статут у коме сте утврдили надлежности, па сте онда кренули да радите на Закону о надлежностима“. Што се тиче дуготрајности поступка доношења Закона о надлежностима, Самарџић је прокоментарисао: „Ви сте у међусобном сукобу. Не можете да се договорите око поделе надлежности Републике Србије и Војводине и зато то толико траје. И сада се, да се не би то видело толико добро и да би се сакрило, баца прашина у очи јавности расправом о промени Устава. Не можемо да решимо стварни проблем па ћемо да се латимо промене Устава. Иза тога спостоји једно страшно кршење и Устава и Закона. Питање је само ко крши закон а ко не“.

Статут је, дакле, бачена удица на коју се пецају наивни. Пошто више нема наивних, сада се као „твистер“ користи „Закон о надлежностима“ да превари делимично наивне. Тако је срчани Домоњи, који је раније сматрао да „свој највиши акт Војводина треба да усваја сама, без икакве потврде од стране србијанске Скупштине[46]“, одједном постао скептик и поверовао да је могућа промена српског Устава у овим условима: „Сумњам да ће на лето кључати војвођански лонац. Зато је боље да се отвори питање промене Устава[47]“. Има пуно њих међу домаћим евроутопистима, којима је мучна ситуација око Статута АПВ-е и који све више верују у могућност да ће проблем бити решен изменом Устава.

У демагогију бркања аутономије с регионализмом се укључио инострани фактор и то италијански[48], што ћемо касније посебно размотрити.

Врло је занимљиво да је Јожеф Каса један од ретких домаћих политичара који је прозрео чему служи демагогија о регионализму:  „Прича о европским интеграцијама само је политичка представа. А посебно је жалосно то што грађани препознају потребу за европским интеграцијама, јер то виде као пут изласка из дубоке кризе, и економске, и политичке и моралне[49]“. Скепса у вези недовољности степена и садржаја регионализације, до краја се јавила[50] и међу поборницима регионализације. Наравно, оно што им смета, то је недостатак правног субјективитета регија, што нас опет враћа на то да регија није исто што и аутономија, а нарочито да није јасно шта је то ентитет у аутономашком политичком говору.

А да нисмо претерали?

 

Иако је Каса свестан да се „регионализацијом“ скреће тема с кризе, остали домаћи мађарски политичари су веома наивни. Пошто ни Драган Марковић Палма неће да прихвати Статут Војводине, а ни „Закон о надлежностима[51]“, јасно је да је Егерешијева експедиција међу „Србијанце“ била заиста бесмислена. Уместо да се окане катастрофалних „експедиција“, Егереши се сусрео са Хербертом Рехом, бившим министром полиције немачке покрајине Баден-Витемберг[52], са којим треба да се састане на предстојећој Дунавској конференцији у Будимпешти, ради формирања Дунавске Еврорегије. Њих двојица су расправљали о  положају Војводине у Србији, иако је директор Института европских региона Франц Шаубергер изричито рекао да је „доношење Статута АПВ-е  унутрашње питање Србије[53]“.

А чак и сам Иштван Пастор је врло брзо прешао пут од радикализма[54] до индиферентности према питању Статута[55]. Једино Тамаш Корхец, изгледа искрено разочаран тиме што Статут АПВ-е није усвојен, прети Уставним Судом[56].

ЛСВ се држи потпуно лежерно по питању Статута. Посебно њеном лидеру изгледа свеједно што Статут неће бити усвојен. Ова странка, која себе зове лигом, од почетка је испољавала скепсу према Статуту, а сада је све више индиферентна према његовој судбини. Лигаши ван „града Елемира[57]“ нису успели да спроведу ни једну ефикасну акцију против продаје НИС-а, па зашто би се онда борили за тамо неки Статут Војводине? Ипак, онога ко верује у утопију еврорегија, могао би дубоко да разочара бар један од ових ставова: „Војводина је две деценије чекала своју аутономију и (…) може да сачека још годину или две дана[58]“; „…ако иницијатива за промену Устава и доведе до одлагања Статута или до тога да Статут не буде усвојен, Лига за тим Статутом неће плакати[59]“. А изјава како „…питање Војводине не постоји“, него „…да постоји питање унутрашњег уређења Србије[60]“ сигурно ће разочарати сваког аутономаша, све и да не размишља попут Микија из „Великог брата“. Чињеница да лидер ЛСВ даје овако контрапродуктивне изјаве по углед статутотворне политике, потврђује да и он очекује дуготрајну расправу о промени Устава и регионализацији која ће саботирати усвајање војвођанског Статута. Након што је већ јасно Тадић „нема времена“ за сусрет с Пастором[61], могуће је само да се подсетимо српске пословице о обећању.

Ни ЛСВ, ни Ге 17 плус ни СВМ, немају више одлучне политичке воље за доношење Статута АПВ. ЈС и СПС га очигледно неће. Дакле, нисмо претерали, мада јавно нико од Статута АПВ-е није одустао изузев ЈС. Ситуација личи на ону, кад одједном сви просци престану да одлазе код девојке, мада већина њих није објавила како више нема намеру да се жени њоме. „Пат позиција“ је коначна, али још није правоснажна.

Шта још скрива смутња око Статута Војводине и регионализације Србије?

 

„Фингираност“ сукоба Бојана Пајтића са Млађаном Динкићем око „наших новаца“ се раније јавила као могућност[62] и то након разматрања начина којим су кадрови ДС-е и Ге 17 плус у Војводини елегантно водили борбу око Металс банке, а да јавност на то не обрати пажњу[63].

Сменом у партијском врху, покрајинска Ге 17 плус је прешла преко кратког сукоба с покрајинском ДС-ом и најавила наставак борбе за регионализам[64] уместо раскида коалиције. Исти медијски извор је пренео и Пајтићеву „шалу“ о уједињењу ове две партије, коју су новинари, међутим,  доживели озбиљно[65].

Који интерес би могао да повеже политички најмоћнијег човека Војводине и странку Ге 17 плус, а који је важнији од два покрајинска секретаријата чије интересе није хтела да жртвује Ивана? За ово треба мало испитати недавну прошлост.

Наиме, недавно је италијанска регија Фирули Венеција Ђулија отворила канцеларију за међурегионалну сарадњу у Новом Саду[66]. Отварању је присуствовао италијански министар пољопривреде Клаудио Виолино и Антонио Педићини, шеф делегације ове регије с италијанске стране. Са српске стране је био присутан директор Канцеларије за европске послове Извршног већа Војводине Предраг Новиков и потпредседница ИВ Војводине Ивана Дулић-Марковић. Треба се подсетити да је италијанска привреда због рецесије снажније погођена од осталих европских привреда, јер поред осталих ресурса, њу мучи потпуни недостатак енергената, чим озбиљно размишља о нуклеарној енергетици[67].

Ако се сетимо да су проблеми војвођанске аутономије и регионализације Србије повезани са ометањем изградње  Јужног тока[68], гасовода чији је крајњи смисао да руски  и средњоазијски гас испоручује, пре свега, Италији и високо развијеним земљама Средоземља, можемо извести закључак који је врло вероватан: Политичке структуре у Војводини и Србији, које су јесенас и зимус политички ометале напредовање ннтереса Газпрома и Јужног тока, претрпеле неуспех, па сада, када је извесно да пројекат НАБУКО губи престижност[69], исте свој политички опстанак хоће да обезбеде интересним везивањем за поменуте, крајње потрошаче у ЕУ-и. У овом смислу врло прагматично користе отворено политичко питање регионализма што, узгред,  већ наноси штету Поморављу, јер у Газпром-у,недавно смо видели,планирају промену правца Јужног тока, заобилазећи Ниш.[70]

Наравоученије

 

Бајка о „злом Коштуници“ и „доброј Европској унији“ је на власт довела евроутописте, толико је пута поновљена да ју је народ запамтио. То је постао проблем. Пред кризом, која нам немилосрдно долази баш из ЕУ-е, очајнички се тражи нови „зли Коштуница“. Агитпроп коалиције евроутописта је на власт довео Тадића користећи законитости обртања улога у „берновом троуглу“: прогонилац – жртва – спасилац. Међутим, унутрашња динамика „берновог троугла“ се не зауставља, па се може десити да будућа улога прогонитеља буде додељена управо њему. Доказа у прилог томе имамо пуно, јер у последње време сви браниоци „прогоњеног“ Статута прстом показују на Председника Србије и његову странку  као кривца[71]. Хераклит је давно рекао „панта реи“, а исти наслов је годину дана после „Јогурт револуције“ послужио најпознатијем новосадском кантаутору за наслов новог албума.

До сада су се у Новом Саду дочекивали демократски „гости из Београда[72]“. У будућности Београђани могу очекивати госте из Новог Сада. То јест, до сад је Нови Сад био резервни политички положај коалиције евроутописта. Сад имамо сасвим обрнуту ситуацију, јер Нови Сад постаје главни положај те коалиције. У том смислу је чак из Војводине поручено: „ДС и Борис Тадић побеђивали су на изборима захваљујући гласовима Војвођана[73]“. Изгледа Пајтић боље од било кога из Београда везује за себе интересе целе партије Ге 17 плус, док политички круг око Председника Србије нема времена да мисли о овоме, оптерећен сталним нападима ЛДП-е и ТВ Б 92 у вези афере око Луке Београд и полемиком у вези цивилне контроле војске. Док је ДС у Београду  извојевала пирову победу против радикала, крило ДС у Војводини успешно решава питање „сукоба интереса“ са Ге 17 плус и њихова сарадња лагано постаје боља од сарадње са „централом у Београду“. Притиснут немогућим захтевима о аутономији која је суштински „више од федералне а мање од конфедералне јединице“, Тадић је отворио медијску расправу[74] о  регионализацији. Привремено је одложен крах евроутопијске политике на питању војвођанске аутономије, а Председник је све усамљенији у Београду, главном граду све инсолвентније Србије.

Сада ће заступници централизације, обједињавања свих институција у једну, што води концентрацији власти, па чак и некој врсти суспензије демократије, рећи да регионализација води распарчавању Србије, али грађани нису наивни и неће поверовати таквим причама, јер многе децентрализоване земље са јаким надлежностима региона веома су снажне[75]“.  Решавање аутономашког проблема отварањем још већег, неће довести до „децентрализације“, већ до одустајања и од четвртог начела грађанског друштва – недељивости републике. Несвесна суштинских начела грађанског друштва, „политичка централа“ ДС-е у Београду је најпре повела пројекат израде немогућег Статута АПВ-е, да би регредирала у револуционарни (кон)федерализам по мери социјалистичке самоуправне уставности СФРЈ. А то је баш оно што жели Друга (анархична, самоуправна и социјалистичка) Србија.

5. 6. 2009.

Душан Ковачев

 

 

 

 

Објављено:

Фонд Слободан Јовановић, 5. 6. 2009;

Нема Шале, јун 2009;

Упутнице:


[1] Н. Ч, “Покорили су целу Војводину“; Вечерње новости, 27. 2. 2009; http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=138932

[2] Статут долази на дневни ред после првомајских празника, Мондо, 22. 4. 2009, http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=132044 .

[3] Ibidem.

[4] Ib.

[5] Панчић, Теофил; Културни идентитет Војводине, 24. 12. 2007; http://www.autonomija.info/teofil-pancic-kulturni-identitet-vojvodine.html

[6] Ковачев, Душан, Криза у Војводини, Фонд Слободан Јовановић, 19. 5. 2009.

[7] Почиње изградња гасовода Госпођинци – Банатски Двор; Емпортал, 27. 9. 2008; http://www.emportal.rs/vesti/srbija/60760.html; Жабаљ добија нову индустријску зону;  РТВ, 5. 11. 2008; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2008_11_05/vest_94224.jsp ;

Отворена радна индустријска зона у Бачу; Бизнис, 30. 1. 2009; http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=29674 ;  Стижу фабрике у сваку општину; Дневник, 22. 4. 2009; У свакој општини фабрика нових технологија, Бизнис, 22. 4. 2009; http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=33717 ; Јакоби, Д: До краја године нових 78 погона; Данас, 21. 4. 2009; http://www.danas.rs/vesti/srbija/vojvodina/do_kraja_godine_otvaranje_78_pogona.41.html?news_id=159232 ; Васин представио погон за очување радних места, РТВ 4. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_05_04/vest_129060.jsp ; Формиран покрајински завод за азпошљавање; РТВ, 9. 4. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_04_09/vest_124410.jsp ; Житишту  пландишту 80 милиона динара, РТС, 28. 5. 2009; http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/58329/%C5%BDiti%C5%A1tu+i+Plandi%C5%A1tu+80+miliona+dinara.html ;

[8] Као пример за ово, треба навести чланак: Драговић-Савић, Бранка: Војвођанско градилиште у инат великој светској кризи, Дневник, 17. 4. 2009; http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=53379 . Обећање 40 000 нових радних места у јеку налета кризе,нешто је што једноставно вређа интелигенцију.

[9] Округли сто војвођанског клуба о сттуту АП Војводине; Данас, 3. 4. 2009; http://www.danas.rs/vesti/srbija/novi_sad/okrugli_sto_vojvodjanskog_kluba_o_statutu_ap_vojvodine.40.html?news_id=158607 . Овај „Округли сто“ не сме се бркати с Трећом Војвођанском Конвенцијом; За нови устав Србије и редефинисање положаја Војводине, 20. 12.. 2008. http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2008_12_20/vest_103164.jsp

[10] Дулић-Марковић: Статут можда неће бити ни усвојен, РТВ, 11. 4. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_04_11/vest_124906.jsp

[11] Ibidem.

[12] Пајтић – Статут неће бити интернационализован, РТВ, 18. 4. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_04_18/vest_126138.jsp; Пајтић: Србија не препознаје Војводину као своју шансу, Дневник, 13. 4. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_04_23/vest_126952.jsp

[13] Ковачев, Душан, Криза у Војводини, Фонд Слободан Јовановић, 19. 5. 2009.

[14] Берн, Ерик; Коју игру играш.

[15] Дунђеров, Хана: Статут усвојити пре летње паузе (Интервју са Бојаном Пајтићем); Блиц, 6. 4. 2009; http://www.blic.rs/politika.php?id=86904 .

[16] Марјанов, Е: Ове недеље закон о надлежностима, Грађански лист, 5. 4. 2009; http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=41359

[17] Елезовић: усвајање закона и статута до краја месеца, 1. 4. 2009.

[18] Статут долази на ред после првомајских празника. 24 сата, 23. 4. 2009; http://www.24sata.co.yu/novisad.php?id=50677

[19] Јовановић: ЛДП не подржава статут Војводине, РТВ 31. 3. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_03_31/vest_122874.jsp . ДА ЛДП не напушта солидарност са аутономашима види се из залагања за аутономашке финансијске интересе: ЛДП – Вратити Војводини одузето, РТВ, 7. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_07/vest_129604.jsp

[20] Бриза, Јан, Политика; 2. 4. 2009; http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Ni-s-od-separatizma.lt.html.

[21] Драговић-Савић, Бранка: Лилић . војводину кочи устав; Дневник, 12. 4. 2009; http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=53167

[22] Чавошки, Коста: Развлашћена Србија – подржављена Војводина, 8. 4. 2009; Нова српска политичка мисао, http://www.nspm.rs/politicki-zivot/razvlascena-srbija-podrzavljena-vojvodina.html ; Ђурић, Владимир: Правна анализа Закона о утврђивању надлежности АП Воојводине; Нова српска политичка мисао, 8. 4. 2009; http://www.nspm.rs/politicki-zivot/pravna-analiza-nacrta-zakona-o-utvrdjivanju-nadleznosti-ap-vojvodine.html

[23] ДСС: Предлог Закона о утврђивању надлежности АП Војводине; Београд, 14. 4. 2009.

[24] Палалић – Владајућа коалиција не мари аз аутономију, РТВ, 14.5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_14/vest_131028.jsp .

[25] Лончар – Републички део ДС-а гуши аутономију, РТВ. 19. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_19/vest_131932.jsp .

[26] Ђукић-Дејановић – О Статуту и надлежноси у прилу – нереално очекивати; РТВ, 2. 4. 2009;  http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_04_02/vest_123116.jsp .

[27] Баковић, Биљана, Исаков, Александра: Напади и одбрана Статута Војводине, Политика, 6. 11. 2008; http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Napadi-i-odbrana-statuta-Vojvodine.sr.html .

[28] Дачић – Делови статута Војводине неприхватљиви, РТВ, 25. 4. 2009, http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_04_25/vest_127350.jsp

[29] СПС неће гласати за Статут Војводине“, РТВ, 9. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_09/vest_130188.jsp

[30] М. Р. М. Пастор – СПС променила став према Војводини; http://www.danas.rs/vesti/politika/pastor_sps_promenio_stav_prema_vojvodini.56.html?news_id=160726

[31] Драговић-Савић, Бранка; Интервју: Дачић: Вешта власт уме с опозицијом; Дневник, 24. 4. 2009; http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=53603

[32] Новаковић, Г: Социјалисти се нису предомислили, Политика, 13. 5. 2009; http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Socijalisti-se-nisu-predomislili.lt.html

[33] Усвојен буџет Војводине, Б92, 31. 3. 2009; http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=31&nav_id=353001

[34] Ibidem.

[35] Лакетић, М; Статут посвађао власт у Војводини; Блиц, 3. 4. 2009; http://www.blic.rs/politika.php?id=86543

[36] Матовић, Драгана: Води се кампања против ДС (интервју са Марком Ђуришићем, предс. ИО ДС); Политика, 23. 4. 2009. http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vodi-se-kampanja-protiv-DS.lt.html

[37] Мање новца секретаријату за локалну самоуправу, РТВ, 7. 5. 2009, http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2009_05_07/vest_129714.jsp

[38] Дулић-Марковић – Г 17 плус напушта коалицију, РТВ, 12. 5. 2009;

[39] Исти назив, РТВ, 20. 12. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2008_12_20/vest_103164.jsp .

[40] Центар за ргионализам је формално настао још 1998. године: http://www.centarzaregionalizam.org.rs/html/srp/index.html .

[41] Ковачев, Душан; Минирање Јужног тока аутономијама у Поморављу, Нова српска политичка мисао, 21. 2. 2009: http://www.nspm.rs/politicki-zivot/miniranje-qjuznog-tokaq-stvaranjem-novih-autonomija-u-srbiji.html

[42] Албуновић, Марко: Тадић најавио измене Устава: Политика, 3. 5. 2009. http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-najavio-izmene-Ustava.lt.html

[43] Аутор, С. Трнић: Реплика 7.5.2009; Тема: Да ли це се мењати Устав? Гости: Светозар Чиплић – министар за људска и мањинска права ( ДС), Бојан Костреш – ЛСВ, Слободан Самарџић – ДСС, Александар Вучић – СНС; http://www.b92.net/video/komentari.php?nav_id=359566 .

[44] Последње прописе у овој области је донела 2002. године влада Зорана Ђинђића 2002. године у сету „Омнибус закона за Војводину“., на основу „Милошевићевог“ Устава Србије из 1991. године, на шта су домаћи аутономаши пристали.

[45] Чл. 12. УРС: „Државна власт ограничена је правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу. Право грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу подлеже само надзору уставности и законитости“.

[46] Домоњи, Павел; Балканска коњушница; 16. 2. 2009; Аутономија инфо; http://www.autonomija.info/pavel-domonji-balkanska-konjusnica.html

[47] Драговић-Савић, Бранка; Кључање Војвођанског лонца, Дневник, 14. 4. 2009; http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=53256 .

[48] Регионализам, интерес свих грађана, Грађански лист, 23. 4. 2009; http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=42280

[49] Б. Д. С. Каса: Београд не види ни Војводину ни осттак Србије, Дневник, 24. 4. 2009; http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=53608

[50] Кекењ, Александар: Критика закона о регионалном развоју, Аутономија Инфо: http://www.autonomija.info/aleksandar-kekenj-kritika-nacrta-zakona-o-regionalnom-razvoju.html

[51] ЈС неће гласати за Статут Војводине; РТВ, 16. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_16/vest_131424.jsp

[52] Суштински значај децентрализације за европску перспективу, 17. 5., 2009; http://www.emportal.rs/vesti/srbija/88387.html .

[53] Колунџија, Денис; Франц Шаубергер, , директор института вропских региона; Дневник, 25. 4. 2009; http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=53618

[54] Пастор – остадоше ЛСВ и Г 17 плус без идентитета, РТС, 8. 1. 1009, http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_01_08/vest_105998.jsp; Пастор – Статут Војводине до краја маја, Блиц, 11. 4. 2009; http://www.blic.rs/politika.php?id=87799 ; Пастор – не треба мењати Устав, РТВ, 8. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2008_12_25/vest_104128.jsp

М. М. М. Нећу још да обарам владу; 15. 5. 2009; http://www.alo.rs/politika/15121/Necu_jos_da_obaram_Vladu

[55] Пастор – Усвајање статута за неколико година; РТВ, 15. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_15/vest_131234.jsp

[56] Корхец – Војводина може тужити Србију Уставном суду, РТВ, 16. 5. 2009; http://www.rtv.rs/sr/vesti/politika/politika/2009_05_16/vest_131386.jsp

[57] Алузија на дело Стевана Сремца „Бал у Елемиру“ је, разуме се, намерна.

[58] Васиљевић. П: Свима као Војводини, Вечерње Новости, 5. 5. 2009; http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=144812&title_add=Svima%20kao%20Vojvodini

[59] Странке различито о измени Устава, Б92, 9. 5. 2009; http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=09&nav_id=359653 .

[60] Спаић, Т, Малеш, М:Промена устава одлаже статут Војводине; Блиц, 12. 5. 2009; http://www.blic.rs/politika.php?id=92104

[61] Лукић, Г; Неиспуњена обећања дрмају владајућу коалицију, Грађански лист, 29. 5. 2009; http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=44082

[62] Ковачев, Душан: Динкић против Пајтића, НСПМ, 18. 3. 2009; http://www.nspm.rs/politicki-zivot/dinkic-protiv-pajtica-q.html

[63] Ковачев, Душан: Новосадска финансијска планка, НСПМ, Нема Шале, фебруар 2009; http://www.nemasale.rs/analize/novosadska-finansijska-palanka.html

[64] Марјанов, Е; Приоритет доношење Статута Војводине; Политика, 26. 4. 2009; http://www.gradjanski.rs/navigacija.php?vest=42407

[65] Ibidem.

[66] Отворена канцеларија регије Фирули Венеција Ђулија, бизнис, 11. 5. 2009; http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=34566 . Исто, Емпортал, 11. 5. 2009, постоји и видео запис, http://www.emportal.rs/vesti/srbija/87802.html .

[67] Италија, Нуклеарке опет дозвољене; Б92, 15. 9. 2009; http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=15&nav_id=360692

[68] Ковачев, Душан: Минирање Јужног тока стварањем нових аутономија у Поморављу, НСПМ, 21. 2. 2009:

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/miniranje-qjuznog-tokaq-stvaranjem-novih-autonomija-u-srbiji.html; Ковачев, Душан: Велика светска гасна игра у Војводини;

НСПМ, 24. 11. 2008:

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/velika-svetska-gasna-igra-i-vojvodina.html

[69] Искендеров, Петар; За НАБУКО мањка свиле; Фонд стратешке културе, 14. 5. 2009; http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2145

[70] Танјуг: Јужни ток улази код Зајечара, а излази код Суботице, Политика, 19. 5. 2009;

Нова српска политичка мисао, 24. 11. 2008:

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/velika-svetska-gasna-igra-i-vojvodina.html

[71] Папић, горислав: Пастор – ДС жели да нас уништи, 7. 5. 2009; http://www.nemasale.rs/vesti/istvan-pastor-ds-zeli-da-nas-unisti.html

[72] Ковачев, Душан; Повлачење у новосадску аутономију, НСПМ, 5. 6. 2008; Исто, министарство за КиМ; http://www.kim.sr.gov.yu/cms/item/news/rs.html?view=story&id=3344&sectionId=8

[73] Марчић, С: Тадић не сме да се игра с Војводином, Блиц, 13. 5. 2009. http://www.blic.rs/_komentari.php?id=92295&mode=view

[74] Ради се о „медијској расправи“ , никако о јавној расправи ради промене Устава.

[75] Тадић: Србија мора структурно да се мења, Студио Б, 6. 5. 2009; http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=37452

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

One Response to Напуштање начела недељивости републике

  1. Повратни пинг: Душан Ковачев: Бојан Пајтић, од Бодрума до русофобне НАТО пропаганде | ИСТОК ПРАВОСЛАВНИ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: