Новосадска финансијска паланка


Не си брини, де!

Ја, то Рошилдову писму!

Кир Дима

Противуставно и противзаконито позајмљивање „ наших новаца“

Покушајем обнове САП Војводине, творци „бирократске контрареволуције“ северној српској покрајини прописују знатно већа овлашћења од оних која је Војводина формално имала по деструктивном југословенском Уставу из 1974. године. Нацрт Статута овог пута укључује је и стварање централне (додуше инвестиционе) банкарске установе. Супротно Уставу Републике Србије, који предвиђа да врсте изворних прихода буду утврђене Законом[1], покрајинска Скупштина Нацртом статута (подзаконским актом) предвиђа врсте покрајинских прихода. У општој атмосфери скривене израде Статута АПВ и анонимног ауторства парауставних решења за Војводину, крајем 2008. године смо сазнали да се Нацртом статута АПВ предвиђа и оснивање Развојне банке Војводине. Овај пропис може довести до сасвим пртоивуставног формирања банкарске установе у покрајини, конкурентне надлежности са НБС[2].

Нацрт статута утврђује приходе АП Вопјводине и суштински садржи пропис којим се установљава покрајинска надлежност за оснивање Развојне банке АП Војводине[3]. У противустанвном логичком унутрашњем складу с овим прописом су

и прописи Статута, којим се уређују приходи АПВ[4]. Међутим, Уставом Србије предвиђено је да „…аутнонмне покрајине …могу да се задужују. Услови и поступак

задуживања уређују се законом[5].  Дакле, не Статутом. Утврђивање врсте изворних прихода, творац Нацрта Статута  АПВ[6] предвидео је, дакле, мимо закона, противно

заповедној одредби Устава. Прихватање тог противуставног решења у српској Скупштини, довело би до тога да правну област прописивања висине изворних прихода АПВ формално регулише неки акт АПВ, још ниже правне снаге од Статута. То би тада био нужни, даљи корак у нарушавању српске уставности и законитости.

Нацрт стаутута АПВ, у поменутом члану 63, предвиђа формалне елементе поступка покрајинског задуживања, иако Устав заповедно одређује да се ова област уреди законом. Ради се о самоовлашћивању покрајине на  издавање јавних и комерцијалних зајмова. Ово покрајинско задуживање може се обавити само преко  будућег централног покрајинског финансијског субјекта с јавним овлашћењем.

Прописима Нацрта статута АПВ, прописују се растегљиви стандарди којима се начелно игноришу, релативизују, замењују или дерогирају републички прописи више правне снаге[7]. То питање морамо размотрити с нарочитом пажњом, пошто је могуће да се сутра, кредитним пословањем, изврши симулација одређеног вида покрајинске „монетарне“ емисије. На сву срећу, због глобалне економске кризе, политичке перспективе нашег региона и због односа снага у њему, ова реална опасност највероватније неће бити остварена.

Историјско искуство и нестанак „наших новаца“ за инвестиције

Историјски, власти Српског Војводства су емитовале новац  давно,  1848 – 1849. године. Иако су ови асигнати имали форму новца, по својој природи били су обвезнице јавног зајма. Централне монетарне власти Хабсбурга ову емисију никад

нису одобриле, већ су је брже – боље повукле[8]. Пракса емитовања новчаних агрегата, ниже ликвидности од готовог новца, издавањем хартија од вредности без покрића, током осамдесетих година је била специјалитет СФРЈ (сетимо се „Агрокомерца“). Ради социјалног мира, тада су централне и републичке финансијске власти дозвољавале привредним субјектима да плаћају своје обавезе хартијама од вредности сопствених пословних јединица, формираних у виду пословних банака, које за те хартије нису имале покриће.

Иста појава, која је пре 30 година уништила финансије СФРЈ, сада уништава глобални финансијски систем, а то је легализована емисија хартија од вредности без покрића[9]. Хартије без покрића чине преко 80% светске масе новца, чудних форми и зову их „финансијским дериватима“. Наступање светске кризе ликвидности, управо значи општу ненаплативост тих проблематичних видова новца. Да је војвођански Нацрт статута био усвојен пре годину дана, прошло лето и јесен били би идеално време за завршне шпекулације са хартијама од вредности, од стране покрајинских финансијских установа у Војводини. Али, закаснило се.

Међутим, у Војводини прошле године покрајинским властима изгледа није ни требала финансијска шпекулација да би „наше новце“ трошиле како они хоће. Веља Илић је, током јануара у скупштини Србије, изјавио да је војвођанском инвестиционом фонду „ВИП“[10] из републичког Фонда за капиталне инвестиције наменски исплаћен новац за обилазнице, поправку насипа, изградњу инфраструктуре у подземном складишту гаса Банатски Двор, чишћење канала и „завршетак фабрике воде у Зрењанину, граду који пије отровну воду“.  Сва та средства потрошена су ненаменски,на предизборну кампању Демократске странке и ко зна где, тврди некадашњи министар за капиталне инвестиције. Нико ове тврдње никад није демантовао, једино је Пајтић одговорност за проблем са складиштем гаса Банатски Двор пришио бившем министру из ДСС-а[11].  Ни председник „ВИП“ Бранко Бугарски, ни председник ИВВ Бојан Пајтић, ни покрајински Секретаријат за финансије, ни директори покрајинских установа, нису се огласили поводом Илићевих оптужби.

„Ди су наши новци“ за инвестиције завршили, пошто су исплаћени Новом Саду, не зна се? Зашто наши аутономаши, који су давно лансирали ову крилатицу не објасне Војвођанима „ди су сад њини новци“? Како то да су покрајинске власти чији су део и они сами, прихватиле само 50% „наших новаца“ од НИС-а и то у динарима? Хоће ли Банат, у коме се налазе главни производни и прерађивачки погони за нафту и гас икада видети и једног јединог динара од те приватизације?

У свету управо почиње криза ликвидности. Наша држава је продајом НИС-а дошла до знатне количине новца и обећала је селективну помоћ привредницима. Ко гарантује Војвођанима да средства остварена продајом НИС-а и из уштеђених девизних резерви неће бити потрошена на предузећа којима господаре режимски директори? Већ се најављује да ће фондови „помагати“ предузећима. А где мора да се помаже „онима који имају“, ту за инвестиције новаца нема.

Симулација војвођанске економске политике.

Бирократско контрареволуционарно руководство данашње Војводине има огромне проблеме. Урбани војвођански „фенси паори“ проблем земље и стоке још увек могу да игноришу. Они неће патити због примене санитарних прописа ЕУ којој се наша пољопривреда прилагођава „наврат нанос“, због монопола у пољопривреди, нити због навале европских пољопривредних производа захваљујући ССП-у. Патиће они који су за „фенси паоре“ тек „тамо неки сељаци“. Буниће се аутономаши још неко време због продаје НИС-а Русима, што може да буде јако корисно новом власнику, ради оцене лојалности „старих кадрова“ према новом послодавцу. Грађанима Панчева је „успешна приватизација“ донела затаварање Петрохемије. Покрајинске власти им нуде покрајински управни округ и увек им могу замазати очи наводећи како прекид рада Петрохемије Панчеву доноси „чист ваздух“.

Централни проблем остао је нерешен -„Ди су наши новци“. Војвођанске власти, било да су од срца аутономашке или не, немају на њега одговор. „НИС“, тај стварни погон бирократске контрареволуције, где је највиши бирократски слој могао лагодно да ужива „социјалистичке привилегије“ и где су директори могли да се „договарају“ и „социјалистички споразумевају“  трајно је изгубио апсолутну власт у НИС-у. „Готов је“.

Не би ли некако покренули летаргичне Војвођане, и побудили им наду у „добро плаћену службу“, бирократе би могле да измисле некакве „фалшиве банке“. Њиховом поделом или обећањем, налик на Динкићеве „предизборне акције“, пробудила би се нада лаковерних у сутрашњу личну корист од успеха војвођанског

сепаратизма. Преживеле бирократске наслаге самоуправног социјализма имају у томе искуство још из доба велике манипулације меницама у СФРЈ[12]. Ради тог посла, међу наредним очајничким потезима контрареволуционарне бирократије  би могао бити покушај оснивања „Развојне банке Војводине“, која би емитовала ону врсту „новчаних агрегата“ о којима сам писао у овом тексту.

Металс

Овакву шпекулацију у Војводини је потенцијално могуће извршити употребом неке, за сада још увек угледне или бар значајне банке. Узећемо за пример Металс Банку, јер је то најугледнија домаћа банка са седиштем у Новом Саду.  У њој су јавне власти увеле принудне мере, па стога више одговара да се њоме илуструје овај модел, него Војвођанском или неком другом. Металс банка је основана чак 1990. године, настала је наводно из оснивачког капитала металског комплекса Србије[13]. Значај јој је нарочито скочио када је банка преузела новосадски ДДОР, осигуравајуће друштво које је располагало значајном имовином и које је постало један од најважнијих акционара банке. Руководство банке је наводно, након пада Милошевића, најпре било врло везано за политичке кадрове Г 17, да би крајем 2006. године ситуација почела да се мења.  Банка је стекла нарочити углед када је (према писању листа „Таблоид“), њен врх почео да сарађује са врхом војвођанског крила демократске странке. Тада је неколико домаћих и страних предузећа уложило значајну своту новца у откуп емисије акција ове банке[14], што је потом довело до великог интересовања за куповину акција и ширење круга акционара банке. Како је тада наводила штампа, „Посебно је значајано што су се у власничкој структури Металс банке сместили професионални инвеститори, попут скандинавског инвестиционог фонда „Ист капитал“ и компанија „ЈНР Лимитид“ у власништву породице Ротшилд[15], који не очекују профит на кратак рок“.[16] Исти извор је цитирао директора Ананија Павићевића који је патриотски инсистирао: „ми и даље остајемо српска банка, са учешћем српског капитала изнад 65 процената“. Читава 2007. година је прошла у знаку пословних успеха и скоро непрестаног раста акција ове банке[17].

Акције Металс банке почеле су нагло да губе вредност августа 2008. године[18], па се њихова цена суновраћује[19]. Ова чињеница недвосмислено показује да је раст акционарског капитала био шпекулативан по мери „ланца Св. Антуна“. Због „неправилности у пословању“ је НБС-е у Металс банку увела ванредне мере, октобра 2008. године[20]. Јавност је касније обавештена да је стање Металс банке „сасвим санирано“ и пословање „враћено у регуларне токове“, али никад није била обавештена о каквим се нерегуларностима радило. Шта се стварно десило у Металс банци, остало је тајна[21] за јавност. Тајност у којој се решавају важни проблеми, специфичност је херметичног банкарског круга, поготово кад је шпекулација у питању. Међутим, НБС-е (ваљда) није шпекулативна установа, него орган јавне финансијске власти демократског друштва?

Јавност не зна како сада изгледа подела власти Г 17+ и војвођанске ДС-е унутар „Зверињака“ (овако новосађани популарно зову зграду Металс банке). У сваком случају Металс банка је почела да посрће и пре почетка глобалне финансијске кризе. У којој су мери њени послови били шпекулативни, могло би се сазнати анализом кретања вредности профита и акција банке на берзи.

„Да си правимо једна шпекулација?“

Сепаратистичком покрету у Војводини могла би да послужи установа као Металс банка, која би по договору с Београдским финансијским властима постала покрајинска инвестициона банка и која би обећала војвођанској привреди куле и градове. Пошто почне велика криза ликвидности у Војводини, та банка би могла почети да издаје своје обвезнице и хартије од вредности. У евентуалној паници због опште неликвидности, могла би понуди краткотрајну наду у наплативост о којој смо говорили. У очају неликвидности, овим начином би се могло симулирати „плаћање“ неких јавних обавеза парауставног поретка АП Војводине, након евентуалног усвајању  Статута. У општем хаосу би се та шпекулација могла завршити инфлацијом, може бити чак усклађеном са девалвацијом динара (која ће кроз неко време бити неминовна).

Покрајински медији би могли, по обичају, за све невоље опет оптужити Београд, уз синхронизовану подршку београдских нихилиста.

Међутим, колико год радикални били, ни аутономаши се овим конструкцијама не заваравају. Ова врста шпекулације је тешко могућа, а и кад би и била вероватна, кратко би трајала и јако би компромитовала војвођанску аутономију. Због ескалације кризе ликвидности на Западу, мало је вероватно да може бити озбиљног напада на својину Газпрома у НИС-у у коме руска фирма учествује са 51% власништва. После пропасти Западног „гасног блицкрига“ у Украјини, мало је вероватно како ће у Војводини доћи до устанка против „Руског капитала, који је за друштво исто што и сида за тело“ како својевремено рече шеф ЛСВ. У општој пропасти шпекулације, свакој банци ће добро доћи пословни односи са руским партнерима. А да подсетимо, Металс банка, коју смо узели за пример, одавно учествује у пословима са чланицама ЗНД, пре свега са Русијом, земљом која је врло свесна да је пројекат сепарације Војводине од Србије, пре свега, „нелојална конкуренција“ интересима њене привреде у Средњој Европи и на Балкану[22].

„Главни град“ без биоскопа

Војвођански аутономаши, на жалост, никад нису стекли ширину „визије др Зорана Ђинђића“, једног Србина који се борио за „земаљско царство[23]. Он је своје пријатеље и саборце  увек подучавао да „сагледају ширу слику Србије“, али и да 

Војводина треба да буде мотор који ће Србију да повуче у Европу“.  А, „Србија треба да постане лидер на Балкану“. Аутономашки уско – новосадски интерес се у

пракси увек ограничавао на уска питања локалне моћи и запошљавања себе и својих у структурама власти. По својој природи, та интересна ускогрудост је бирократска и на жалост све више захвата и само новосадско крило странке покојног премијера Ђинђића. Бирократска ускогрудост се увек поново јавља кроз историју широке војвођанске равнице. Ради се о јозефинском политичком менталитету хабсбуршког провинцијализма и социјалистичке бирократије. Пред ауторитарним Милошевићем носиоци тог менталитета без борбе предали су сву власт крајем осамдесетих. Данас су неспособни да одбаце било какве мизерне понуде београдских демократских власти[24]. Своју заокупљеност индивидуалним интересом прикривају великом реториком, која од територијалне аутономије прави државу „на речима“, а од статута прави устав.

Типична слика овог стања данас је новосадска финансијска паланка, настала пре једва двеста година као сеоска агломерација, а која би данас да постане Београд (главни град). Али Нови Сад нема ни међународни аеродром. Нема ни ЕГЗИТ (продали га оснивачи МТВ-у „на авечито“). Нови Сад себи прави академију наука, а данас нема ни једног јединог биоскопа који ради! Да ли су се Новосађани икад запитали: „Ди је наш биоскоп“? Не, нису. Они би хтели финансијску самосталност, а нису у стању да одржавају ни један једини биоскоп у „Главном граду“.

Емитовање модерног новца има много заједничког са емитовањем филма у биоскопској представи. И новац и филм, су сличице које се емитују у великим низовима са ротационих машина. И новац и филм носе апстрактну вредност на четвртастој, површини. Оба редукују стварност на две димензије. Једнако су запаљиви, могу и да експлодирају. Једнако су подложни уништењу и хиперпродукцији. Једнако немају сврхе ако се не обрћу и ван обрта полако пропадају. Ако се не приказују, као да их ни нема. Обртни моменат чини да слике на њиховој површини оживе. Иза оба стоје менаџери и шпекуланти којих се јавност гади, али нема идеала без њих.

Један нови „главни град“ у сенци Београда, без биоскопа, а са мноштвом пропалих фирми, са једним индустријским гигантом у претежно руском власништву и једном пунионицом пива у немачком власништву, тешко може да се нада сопственој финансијској емисионој политици. Држава, академија… а нема се „новаца“ ни за издржавање једног јединог биоскопа. Према томе, на питање „ди су наши новци“, Новом Саду треба одговорити питањем: „а јесте ли умели да их зарадите?“. И то питање треба садашњим новосадским властима да постави читава Војводина.

10. 2. 2009.

Душан Ковачев

Објављено:

Нема шале, фебруар 2009:

Упутнице:


[1] УРС, Финансијска аутономија аутономних покрајина, чл. 184.

[2] Ковачев, Душан; Тајни пројекат „ре-аутономије“ Војводине, Тајна развојног Банкарства; http://www.nemasale.rs/analize/tajni-projekat-re-autonomije-vojvodine.html

[3] Нацрт Статута АПВ; Чл. 29, ст. 2, алинеја 4.

[4] Ibitem, чл. 63-

[5] УРС, чл. 93.

[6] Нацрт Стаутута АПВ, чл. 63

[7] Нацрт статута АПВ, Привремено уређивање, Чл. 30. У оквиру овога нарочито у 1. ставу члана алтернативно одређење „посебног покрајинског интереса“, „успешнијег и сврсисходнијег утврђивања и решавања“ супротна су начелу Уставности и Законитости. Суштински овде се не ради о привременом уређивању, већ о увођењу конкурентне надлежности на сасвим паушалан начин.

[8] Ковачев, Душан; Асигнати Српске војводине; Динар, 19 – 20; 2002 – 2003.

[9] Бескрајни низ „обезбеђења“ хипотека који почиње „Свапсовима“ и другим хартијама је бесмислен.

[10] Фонд за подршку инвестиција у Војводини „ВИП“, како се формално зове установа на чијем је челу Бранко Бугарски, заиста је имао извесних инвестиција. Навешћемо неке од њих: Семинар „Знањем до инвестиција“ у Темерину, помогла је да „европске новцима“ буде изграђена фабрика воде у Инђији, помогла изградњу ученичког дома у Сомбору.

[11] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=17&nav_id=339722

[12] Привредни субјекти су могли да оснивају Пословне банке, које су добиле право да емитују новац ниске ликвидности у виду хартија од вредности, за шта нису имале покриће. Велика криза ликвидности је средином осамдесетих година ХХ века настала услед огромне емисије  чекова Цазинског предузећа „Агрокомерц“. Баш као тада у СФРЈ, данас је скоро свуда у свету дозвољено издавати хартије од вредности без покрића. Територијалне јединице су биле обавезане на социјализацију дугова.

[13] „Металс група“, никад није обухватала неке важне представнике гране ни у војводини. Кикиндска ливница, на пример, није била њен члан.

[14] “НС ДОН 2006 доо“, „Победа ИМО“, „АД Продуктива“, „АД Кооператива“, „Пан комерц“ и „Металс комерц“.

[15]Краткотрајни обрт Потшилдовог капитала у Металс банци доводи се у везу са кфирмом „Харисон солиситерс“ из Британије. Ова, широј јавности скоро непозната консултантска фирма питала се у највећем броју битних улагањиа у српским приватизацијама: http://www.harrisonsolicitors.com/sr/home/nasi_ljudi/pravni_tim/mark_harrison/ . Улога JNR Limited Guernsey је преувеличана како међу банкарима, ради престижа, а и од оних који га не желе:  http://www.dejanlucic.net/cirilica/images/download/ROTSILDOVA___lat.doc Истина је да су Ротшилди имали мање од 5% капитала у Металс банци у 2006 години: Металс Банка, Годишњи извештај о пословању 2006. године, 10. 8. 2007.

http://www.harrison-solicitors.com/sr/home/

[16] Капитал наградио одмереност, Пословни магазин, 1. 5. 2007, http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/banke-i-osiguranja/kapital-nagradio-odmerenost-28-268

[17] http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=02&dd=21&nav_id=233581 , http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=03&dd=05&nav_id=235193

, http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=03&dd=29&nav_id=239008

, http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=04&dd=12&nav_id=241504

, http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=04&dd=21&nav_id=242933

, http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=06&dd=27&nav_id=252961

, http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=11&dd=22&nav_id=273317

[18] http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=08&dd=26&nav_id=315461

[19] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=24&nav_id=325121

[20] Народна банка увела принудне мере у Металс банку, Бета, 24. октобар, 2006, http://www.tv-avala.com/live/Biznis?contentId=17172

[21] Народна банка увела принудне мере у Металс банку, Бета, 24. октобар, 2006, http://www.tv-avala.com/live/Biznis?contentId=17172

[22] Искендеров, Пјотр; Руски гас и круна Светог стефана; Политика, 19. 9. 2008

[23]Ови до сада су се борили за небеско царство и видели смо како су прошли. Рекли смо – хаде да се ми боримо за земаљско царство и да видимо како ћемо ми проћи“ – Др Зоран Ђинђић, 2002, РТС

[24] После избора сам наговести могућност да београдски политички кадар у случају губљења власти у Београду користи војводину као своју политичку базу. Ковачев, Душан; Повлачење у Војвођанску аутономију, 5. 10. 2008. http://www.kim.sr.gov.yu/cms/item/news/rs.html?view=story&id=3344&sectionId=8 . Главни стварни отпор продаји НИС-а скројеној у Београду, извршила је београдска централа Г 17+ на челу са Млађаном динкићем. Новосадски аутономаши нису били у стању да направи чак ни један митинг против продаје НИС-а Газпрому.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: