Шта су Фризатици?


Фризашка имитација аквилејског динара

Фризашка имитација аквилејског динара

Нумизматичари код нас често наилазе на средњовековне новчиће, који су веома различити, а о њима готово ништа не знају. Међу таквима, чести су мали средњовековне сребрни денари, који аверсу имају попрсје римокатоличког црквеног великодостојника, а на реверсу фриз романичке катедрале са ротондама између два звоника.

Најчешће се ради о «фризатицима». Наиме, мали сребрни динари лакши од једног грама, које је ковао аквилејски патријарх у XXI веку, постали су популарно платежно средство међу панонским накупцима говедине. Из овог разлога, сизерени салцбуршког епископа, ковали су новац који је најпре био невешта копија аквилејских денара. Овакви «имитативни типови» су били робуснији од аквилејских, али од доброг сребра, па су и они радо прихваћени у трговини, нарочито због тога што је тежина аквилејских денара опадала.

Аквилејски денар, XII век

Денар аквилејског патријарха из XII века

Имитативни типови аквилејских денара су се прво ковали у граду Фризаху (Брежје), ради чега се и зову фризатици. Убрзо су бискупи, па и војводе са подручја данашње Словеније и Аустрије, почели да кују сличне типове новца, а на њима су радо развијани и други мотиви: војвода уместо бискупа на аверсу, а на реверсу уместо катедрале, бивале су разне религиозне и хералдичке представе. Било је много ковница које су ковале денаре по узору на фризашке: Петау (Птуј), Виндишграц (Словењ Градец), Лајбах (Љубљана),Кремс, Гутенверт, Салцбург…

Овај новац је саобраћао током средњег века и по северним областима наше данашње земље, а и средњовековни мађарски краљеви су ковали фризатике. Чак и дубоко у унутрашњости балкана, на састанцима нумизматичара наше се оваквих новчића. Данас нам ови сведоче о некада живој трговини Паноније са Алпским подручјем, али и са Балканом.

2008.

Душан Ковачев

Објављено:

Динар, 2008.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: