Атлантска дипломатија на српском беспућу


Атлантида

Карта Атлантиде Атанасиуса Кирчера

Убедљиво најглупља ствар коју српске власти данас могу да ураде је експресно приступање атлантском пакту, сада кад над Атлантиком поново патролира руска стратешка авијација, а Сергеј Лавров успоставља «црвену линију»[1] иза које би смо коначно могли да будемо сигурни. Са ватрених позиција пропаганде Шорошевих, Мардокових и њима интересно блиских медија је потрошена евроутопистичка пропагандна муниција. Сад прелазе на муницију већег калибра, на НАТО-утопистичка обећања. «Уклапање у глобални безбедносни систем», «прекидање изолационизма и војног конфронтирања са светом» и «савезништво уместо конфронтације», биће еуфемизми којима ће цивилне снаге НАТО бомбардовати српске слушаоце, читаоце и гледаоце «да се Власи не досете» шта је стварно циљ убрзаноаг усисавања Србије у НАТО: да се управо у Србији распореде америчке стратешке снаге, попут оних у Пољској и Чешкој. Овим «једина преостала суперсила» пред свој сутон очајнички хоће да унапред морално победи Русију пре него што покуша да је уништи једнодневним светским нуклеарним ратом.

Иоле упућенима је јасно да су САД изгубиле рат у Ираку и да је питање дана када ће англосаксонски нафтни магнати остати и без тамошњих извора нафте, ради чега су рат и повели. Покушај да се изазивањем грађанског рата у Судану домогну главних афричких извора, пропао је, на америчку срамоту, јер се Кина на афричком тржишту показала као бољи «лесефер» учесник од потомака носилаца «Протестантске етике и духа капитализма». Венецуела и Иран су све теже освојиве нафтне њиве за војску САД. Русија је постала стратешки менаџер гасне и нафтне производње у Средњој Азији, а пожњеће, изгледа и енергетска поља и на далеком северу, преко Карског мора, која САД још нису стигла ни да сагледају. За годину, Русија ће завршити изградњу нафтних терминала на Црном мору и Тихом океану, којима ће слободно понудити све скупљу нафту Истоку и Западу.

САД ће врло ускоро престати да буду светска финансијска сила. Производећи инфлацију, пре пар недеља је умало дошло до новог «црног четвртка» управо због предвиђеног, дакле неминовног[2] пада цена на тржишту некретнина у овој земљи. Врло је извесно да светска хипербуржоазија гура у инфлацију и јапански Јен, а остаје нам да видимо хоће ли европски финансијски господари успети да се супротставе сличној финансијској политици и упркос њеним захтевима сачувати вредност евра.

Трговинска политика господара глобализма је све светске привреде везала за САД. Скоро сва светска привреда живи од потрошње једног глобалног Пантагруела. Ако гладује Пантагруел, гладоваће се и у «манастиру телеме». Али ако све гладнији Пантагруел угине, левијатани ће почети да умиру од глади. Осим у Русији, којој финансијска политика светских Гаргантуа није дозвољавала да се трговински веже за сав остали свет, него су желели да је навикну да гладује. Руска привреда данас има један једини баласт због којег би жалила ако САД банкротирају. Четиристотине милијарди долара у кешу девизних резерви Русије ипак неће бити воденични камен за «Страну огромнују» чак ни ако ту цифру утростручи. Што је најгоре, то знају и власници елите моћи САД, са тридесетак таквих каменова за вратом, а врло су свесни да им се стари непријатељ са Истока «препорађа»[3]. Кад се препороди и војно, готово је с престижом САД.

Силом ових прилика су забринути власници долара постали најбољи пријатељи америчке војне елите. Сви војни ефективи су потребни за највећу војну операцију у историји, па ће се врло ускоро напустити и Ирак, а и свету ће се замазати очи америчким пацифизмом.

У ствари, престарела калвинистичка република (која се све више лажно представља као «империја») хоће сада да уради оно што је од ње захтевао генерал Ајзенхауер 9. маја 1945: да настави с војним напредовањем даље на исток, док «црвени још нису направили бомбу». Сад су очеви отаца свесни да се погрешило и да после шездесет година морају да поведу рат у далеко неповољнијим условима («црвени» су направили много бомби), ако хоће да задрже глобалну надмоћ.

Ирачко и Афганистанско искуство је показало како је рециклажа агресивне хладноратовске стратегије одржавања «сукоба ниског интензитета» погубна и за НАТО, као што је било за Варшавски пакт. Још горе, дипломатска противофанзива Русије и њених савезника, донела је лако, брзо и јефтино огроман успех у односу на дуготрајне, грдне и надасве скупе подухвате војске и «шатл дипломатије» НАТО.

Једино стратешко средство, које се још против Русије, можда, успешно може рециклирати, за САД је нуклеарни арсенал заостао из доба хладног рата.

Упркос својим Булавама и Топољ-емовима, упркос «поткрпљеним» тупољевима над светским океанима, упркос све надмоћнијим «космичким снагама», стратешка одбрана Русије[4] од крстарећих ракета САД још увек није ефикасна[5]. Тога су свесне обе стране. Пре седамнаест година је изгледало као добар потез да се  Русија на коленима не условљава на одустајање од пројекта изградње нове балистичке ракете, којег је започео још Јуриј Андропов, а одржавање стратешких снага[6] је гладну земљу бацао у трошак бројен  десетинама милијарди долара годишње. Овај баласт је петнаест година онемогућавао елементарно издржавање руске војске, а камо ли њено одржавње.

Данас су стратешке снаге Русије поново опасне. Наравно, САД би могле сасвим да униште свог највећег «партнера за мир» једним нуклеарним плотуном. Занимљиво је да би у томе главну улогу изгледа имале морнаричке снаге које би опколивши Русију, напад извеле модификованим крстарећим ракетама типа «томахавк». Проблем је у томе што њима треба дуже од сат и по времена лета кроз тундре «Стране огромне» за уништење свих руских ракета на њиховом полазишту. Дакле нешто остаје да буде и пресретнуто у ваздуху. НОРАД је у одличном стању, а «нуклеарни кишобран» распоређен у тзв. «два ешалона» би пресрео већину руских пројектила, нарочито оних који би наишли са запада, где САД изгледа, озбиљно рачунају на ефикасност својих антибалистичких оружја и тајанствени систем за глобалну контролу климе[7] Опасност се крије у рачуну да знатан број руских нуклеарних бојевих глава,ипак, не би могао да буде пресретнут. Ради отклањања опасности да победа буде «пирова»[8], требало је поставити и «трећи ешалон» у источној Европи, па су САД отказале споразум «Старт два».

Замислите да вас позове на пецање човек који на вас нишани са неколико стотина нуклеарних ракета. Зар не би учтивост налагала, па да у редовну патролу пред његову кућу пошаљете тупољеве[9], носаче «цар бомби», кад их већ имате? Уосталом, сећате се филма «Др Стренџлав» Према једном од сценарија, Руси су изнели своју концепцију одбране, која ће аутоматски да се одигра чим примете први спорни разарач у Карском мору: најпре ће оборити америчке војне сателите[10], а затим нуклеарним пројектилима јаке разорне снаге уништити простор држава на којима су распоређене снаге проивракетног «трећег ешалона» НАТО (Пољска и Чешка). У исто време би Руси позвали непријатеља да изврши самоуништење преосталих означених снага у одређеном, врло кратком року, након којег би извршили напад[11].

О «апокалипси данас» обе стране радије јавно ћуте. Незгодно је што Русија има развојну предност у космичком програму и врло је вероватно да ће 2008. стећи несумњиву предност над САД у том подручју.

Док се Руси за сада баве «глобалним стратешким одвраћањем» ми у Србији можемо да послужимо као одличан морални НАТО мамац за браћу Русе. Ако Србију усиса НАТО, преко ноћи на територији Србије може да распореди стратешке снаге «трећег ешалона» одбране. То би натерало Русе да Србима, које нису заштитили од НАТО силе 1999. године, запрете нуклеарним уништењем. Та чињеница не би битно погоршала војни положај Русије, али би за њу значила тешку срамоту. Русија би била принуђена да прети нуклеарним холокаустом своме једином верном савезнику у Европи, којег је њен непријатељ већ обогатио «осиромашеним урнијумом».

Уништење ракетног арсенала наше војске за блиску противваздушну одбрану, које је извршено за Тадићевог управљања војском, сасвим је уништило њену могућност да се супротстави авијацији НАТО. Акти које су потписали министри спољних послова Драшковић и Јеремић, пружају правни основ за пролаз и распоређивање снага НАТО (посебно САД) кроз Србију. Референдумско противљење српском уласку у НАТО је врло слабо средство којим се не можемо супротставити кад нам распореде снаге «трећег ешалона». Русија, која је пре осам година пропустила да нам помогне опремом, мораће, можда, против ове опасности да се војно ангажује. НАТО ту чињеницу сигурно има на уму, јер другачије није могуће замислити против чијих би то «терористичких снага» вежбала одбрану Дунава српска речна флотила здружено с њеним партнерима за мир[12]. Пре 60 година су Срби одбацили акт којим је Влада приступила «Тројном пакту». Тада је алтернатива била – «роб или гроб». Колико год  избор једне од ових алтернатива српском Хамлету да изгледа погрешан, пристајањем у НАТО савез Србија бира обе алтернативе. Постоји, дакле, и горе од катастрофалног избора. Чланство Србије у НАТО пакту је стање против којег наша политичка нација мора да се бори по сваку цену, да нам се  не би поновила ситуација из 1941. године, када се неспособна власт разишла с народом, а  народ  морао  непосредно да се бави политиком. Акт везивања Србије за НАТО, којег би извршила «прозападно опредељена демократска» политичка власт Србије, аналоган је Младићевом фактичком акту везивања француских официра за бандере поред ватрених положаја 1995. године, да би тако заштитио своје положаје од напада НАТО авијације. На крају се појавио Он, који је рекао: «пустићеш их, или ће ти се десити нешто врло ружно!»

5. 9. 2007.

Душан Ковачев

Oбјављено:

НСПМ, септембар 2007.

Упутнице:


[1] http://news.serbianunity.net/2007/09/04/3828/

[2] Financial times, 6 IX 2006.

[3] http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=68668

[4] Русија се бори да заштити бар подмосковље:

http://www.news.balkansecurity.com/?page=rubrika&go=aWQ9MCZlbmRkYXRlPSZyZXR1cm49dGl0bGUmcnVicmlrYT10ZXJvcml6YW0mc3BlY19wYWdlPQ==

[5] О слабостима руских стратешких снага је у више наврата писао Ђуро Билбија, наш најреферентнији аутор у овој области. Видети: http://kontra-punkt.info/print.php?sid=55321 као и у http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=103354&datum=2007-05-05

[6] http://www.vreme.com/arhiva_html/485/21.html

[7] http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/haarp.html

[8] http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje=1&broj=181&clanak=3361 http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=68668

[9] http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=38107

[10] http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=99212&datum=2007-01-28 Врло је решко стварно проценити моћ руских свемирских снага да се одупру армији САД.

[11]http://ww1.rts.co.yu/forum/prikaz_poruka.asp?ForumID=29&TemaID=21268&PagePosition=1 .С друге стране, већ је сада извеснода ће руски нуклеарни пројектили убрзо бити размештени у Белорусији: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39131 .

[12] http://www.vj.yu/cir/index.php?action=fullnews&id=101

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: