Србија не може да … од нас зависи


Избори

Избори

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ПРЕДИЗБОРНУ КАМПАЊУ

Кад, како, коме и о чему

Како се избори ближе, имали смо прилику да видимо најпре кампању пуну бизарних слика. То што бирача треба раздражити да би се определио, указује на крах идеологија и резигниран однос бирача према странкама.

Изгледа је ДС прерано ушла у предизборну кампању. Ђиласова пропагандна умешност је била одлична у свему, осим у једном. Почела је прерано, па није потцењена. Одмах потом, постало је очигледно да су сви учесници у предизборној трци схватили колико је важан предизборни „адвертајзинг„. У области у којој је до сада политички лидер био ДС, многе друге странке су почеле да га сустижу, још мало и да га престижу. Чак и успавани ДСС је за озбиљно узео проблем вођења кампање. Без обзира на политички оперативни инстикт Веље Илића, аналитичари сматрају да је Војислав Коштуница успео да у кампањи наметне основна питања: Успех владе и статус Косова. То је неспорно тачно. И ДС и чедистичка менанжерија о овим питањима радије ћуте. Пре месец дана, Чеда је оћутао на питање о томе да ли би пристао на самосталност Косова. И то на ТВ станици чији је миљеник.

Мање политичке станке су постале рационалније. Ако немају упориште у мањинама свесне су да морају испунити изборни цензус и боре се за бирачку интересну групу која ће им омогућити улазак у скупштину. Небојша Човић и Ивица Дачић ушли су у велики сукоб око тога ко боље заступа прензионере и незапослене раднике. Пензионери су губитници транзиције, а мере Светске банке и ММФ су прво њима стегле кајиш. Ако СПС успе ово да објасни пензионерима, лако је могуће да ће сузбити Човићеву предизборну пропаганду. На Човићеву срећу, кампању СПС не води Вучелић, а  СПС је сва обузета сопственим проблемима.

Ко је први, не сме да се каже, ко је други тај је трећи

Сећате ли се крилатице „Лабус води„? Тада се у предизборној кампањи по први пут, онако масовно појавило мноштво агенција за испитивање јавног мњења (укључујући и CESID). Све оне су износиле своје прогнозе засноване на научној анализи. Упркос незнатном одступању у процентима, агенцијски наступ је био јединствен у тврдњи да ће више српских бирача гласати за Мирољуба Лабуса уместо за Војислава Коштуницу. Јединствено, све су се превариле, а злобници су рекли: „нису се преварили, нису успели да преваре бираче„.

У међувремену су агенцијске прогнозе превазишле пионирске грешке и прогнозе су све приближније одговарале истини. Протекле године су агенцијска испитивања популарности странака била учестала и веома афирмативна по ДС. Стални раст угледа странке је објашњаван популарношћу председника Бориса Тадића или лагодном положају ДС, која је прешла у опозицију, па не изгледа јавности као значајан носилац политичке одговорности. Тада је изгледало и да је Чедомир Јовановић четврта звезда политичке сцене србије, која ће сигурно прећи цензус. И ДС и Чедисти су „друштвену критику„ удружили с утопистичким обећањем о журењу у ЕУ.

Усвајање устава је неочекивано потврдило владину политичку хипотезу за коју је раније изгледало да ни сама не верује – могућност политичког консензуса парламентарних странака. При томе, не треба заборавити да је Војислав Коштуница стручноњак управо у области уставног права, као и да је сам рекао да је „доношење новог устава помало његова опсесија„. Што се тиче чедиста, јединог иоле значајнијег (мада ванпарламентарног) политичког чиниоца у Србији, доношењем новог устава су претрпели први велики пораз. Њихова противуставна пропаганда је била неуспешна. Иако је бојкот устава био неуспешан, излазност је показала апатију гласача. Посебно су апатични били они који су уставом највише добили. Мањине, чије странке су добиле привилеговани положај у виду „природног цензуса„, углавном су игнорисале српски устав.

Успех политичког консензуса уз општу апатију, одједном је пелативизовао свен на политичкој сцени Србије. Одједном су замукла агенцијска саопштења. Чак је и CESID, у лику Марка Благојевића на директно питање водитељке РТС 10. 1. 2007 одбио да да процену популарности странака. Ту и тамо се по штампи могло наћи тврдњи да се међу странкама води озбиљна трка за треће место. Она је прво изнета на једној од телевизија кад су агенцијски аналитичари коментарисали неспорно прво место СРС. На директно питање водитељке „значи ли борба за друго место да је рејтинг ДС угрожен рашћу популарности ДСС?„, један аналитичар је одговорио – „не, ДСС је на трећем месту и нема говора да та странка угрози ДС„. Тада су сви присутни у студију почели да се смеју. О којим странкама се ради, дакле, нерадо се конкретно говори.

С фајронта еврожурке иде се у кафану

Што се тиче ДСС, покушавају се мотивисати симпатизери. ДС то ради одавно и према свему судећи, присутна је резигнација међу симпатизерима. Стално обећање „Еврожурке„  очигледно не изазива усхићење, а у садашњој кампањи је први пут изгубило престижност. Скупоћа и тешко подношење критеријума које смо ради интеграција почели већ да плаћамо, већ су разочарали многе вернике те идеје. Они који су мање разочарани имају фанатичнију веру, па се и више двоуме између Чедиста и Борисоваца. Узастопна понављања политичке тврдње која се сваки пут могу слушати у узастопним реченицама у Борисовом јавном говору, вероватно су инспирисана Ле Боновом психологијом. Међутим, протагонисти овог говора не умеју да његовом говору обезбеде увек и својство престижности.

Тако су, на пример, начинили грешку  дозволивши да јавност види наивност евроутопизма током ТВ преноса мучног новогодишњег разговора нашег председника са Бугарским, шефом државе која је управо ушла у ЕУ. Наш Борис га је дословно питао: „И како се сад осећате, пошто сте у ЕУ?„, а колега Прванов је одговорио: „Исто као јуче„. Шта да из овог емпириокритицизма закључи српски гледалац. Па ватромета је било и код нас.  Зар је могуће да се иза Тадићевог усхићења утопијском ЕУ сутрашњицом крије у ствари „иста јучерашњица„. Председник жељан нечега, наиван, не изгледа престижно. Срби се традиционално осећају престижно у односу на Бугаре. Непријатно је кад први међу бугарима открије да је наш „цар„ го.

Било како било, Тадићев политички адвертајзинг је потом покушао одлучан пробој међу пољопривреднике. Придобити „анфенси„ циљну групу до јуче је било незамисливо за странку чије предизборне бине осим балона красе бројни позоришни глумци. Без обзира на изванредно коректан наступ према пољопривредницима, Борисов наступ је оголео јад њихове перспективе пред молохом пољопривреде ЕУ. Изгледа нам је мање зло да нас покоре што пре, него нешто касније. Наговестивши конкурентност румунског сељака у односу на српског, то је још аутогол на последњи престиж пољопривредника.

Радикални евроутописти показали су још један знак слабости. По окончању првог српског „Велико брата„, на ТВ Б92, гледаоци су могли да слушају учеснике који су по правилу говорили о томе како их политика не занима, а телевизијске вести и новине им у „кући великог брата„ уопште нису недостајале. Шта значи ова радикална промена у пропаганди ове острашћене телевизије и зашто допушта политичку демотивацију гледалаштва? Поменути риалити шоу је изазвао опште интересовање, па је порука о политичкој апатији усмерена на општу јавност. Она свакако нема утицаја на чедистичку коалицију, чији секташки менталитет је јако мобилисан у политици. Просто речено: Што општа излазност на изборе буде мања, цензус је нижи и ближи. Да ли то значи да су чедисти проценили да су достигли максимум популарности под маргином цензуса и да сад ради на њему тако што одвраћања гласаче од гледања вести и размишљања о политици?

Новости на видику

Домаћа политичка анализа опомиње на једну особитост српског парламентаризма после 2000. године: Постојање агрегата бирача који имају вољу за изборе, али који се не опредељују за парламентарне странке, већ по правилу гласају за нову политичку странку. Могуће је да је ово „колатерална штета„ коју су нанеле афере, корупција и еристика „модернизма„ којег су сви на сав глас захтевали. По мишљењима аналитичара, на овим крилима је 2001. године ССЈ преокренуо себи део гласача СПС. На следећим изборима, нарасла је популарност Г 17+ на рачун ДС, а потом ПСС на рачун популарности ДСС. Сад се Г 17+ бори да постигне цензус, а то ПСС сигурно неће успети. Уставни референдум је показао да је бирачко тело постало веома пасивно. Питање устава је кудикамо важније од избора посланика. Да ли је политичка нација мотивисана само кад постоји гладијаторски сукоб партија, или улазимо у стабилан период досадне политике?

У сваком случају, можемо да очекујемо будућност тропартијског или троипопартијског политичког система у Србији, уз благи али стабилан пад занимања бирача за политику. Поред тога, идеолошка вредност модернизма и евроутопизма ће вероватно почети да губи престижност.

Дефинитивна процена успешности кампање ће моћи тек да се процени кад лидери уђу у расправе „један на један„. Присуствоваћемо занимљивим обртима у којима ће бити успешнија еристика лидера који уложе труд да се одрже у расправи на академском нивоу, али да притом дискредитују аргументе супарника, а не њега лично.

13. 1. 2007.

Душан Ковачев

Објављено:

НСПМ, 2007

Видовдан, 18. 1. 2007,

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: