Претварање аутономије у ентитет


Космет

Космет

Протеклих дана су новинари пренели један чудан коментар који наводно потиче од Српског преговарачког тима, а који се односи на евентуални будући статус Косова. Неко је наводно покушао да објасни садржину српске понуде шиптарској мањини аналогијом са статусом Републике Српске у БиХ. Ово је из више разлога незахвално поређење и додатно компликује неразумевање између Српске и Шиптарске стране.

Резолуција ОУН бр.1244, допушта суштинску аутономију Косова. Та аутономија је сасњвим у складу с државним поретком Србије, прописима престанка СРЈ, односно заједнице СЦГ, Завршним актом из хелсинкија ОЕБС[1] и међународним конвенцијама, као и прецедентним начелима међународног права. Државноправни ентитет је проблематична категорија међународног права, мада је правна наука сматра искључиво надфедералном јединицом. Да подсетимо, Република Српска, установљена Дејтонским споразумом саставни је део БиХ, уз «Федерацију БиХ». За Федерацију Бих је како дејтонским, тако и уставноправним прописима остао веома проблематично неутврђен дефинитивни државни статус. Дефинитивно је једино недвосмислено да је Република Српска државноправни ентитет[2], не и федерација БиХ.  За државноправни ентитет, међутим, нема ни у теорији изграђеног става о њеовом конфедералном положају, али Српска по слову Дејтонског споразума има право на «специјалне везе» са Србијом. Савезна и федерална БиХ су у некаквом рогобатном односу федерације и надфедерације, о чему и правна наука изгледа радије ћути, а Цивилни представник «држи воду док међународне снаге не оду» и у прилог теорији о постојању «надфедерације», има заиста суштински значај којег је у историји имао један «надвојвода» на истом простору.

Било да се ради о федералном, било о надфедералном ентитету, он никако нема обележје аутономије. Ни у науци, а што је важније ни у пракси аутономне територијалне јединице никад немају право на «специјалне везе» са страним државама[3], нити врховно судство, новац, самосталну полицију, фискалну власт, војску и слично. Да подсетимо, Републици Српској су, као државноправном ентитету сва ова права изричито дата, док их насилна политика англогерманских Цивилних представника, као материјални извор права није суспендовала са или без формалне сагласности органаСрпске. Данашњи Цивилни представник у БиХ је превазишао своје претходнике и својим актима прекршио међународне конвенције којим је нарушио елементарна процесна права грађана БиХ – наравно, грађана Српске. Дејтонски поредак, као акт веће правне снаге, драстично је повређен вољом Цивилних представника и показао се нестабилнијим од упоредно-правног положаја европских аутономија.

С ове стране гледано, нарочито није добро овај модел нудити Шиптарској страни, јер то представља у преговорима нуђење «кварљиве робе». То треба избегавати нарочито сад кад се руско-српска дипломатија синхронизовала у доследности. «Суштинска аутономија», која је предвиђена Резолуцијом ОУН бр. 1244. јесте донекле неодређен појам, али сигурно не даје повода да се тумачи у смислу статуса федералне или надфедералне јединице. Осим тога, «суштинска аутономија» треба према слову Резолуције ОУН бр 1244. да буде резултат преговора, а не аутоматске примене аналогног решења. За овакве озбиљне изјаве с наше стране супротна може «да нас ухвати за реч», односно да је тумачи као понуду. А опасно је нудити непромишљене понуде у било каквој форми која даје простора фактички снажнијој супротној преговарачкој страни, која има моћ да је злоупотреби.

У серији симулација преговарачке флексибилности, којом НАТО дипломатија формалном променљивошћу прикрива ригидни захтев за хитно независним Косовом, покушај наших преговарача да прикажу једну формално неупотребљиву аналогију, погрешан је. Воја сила НАТО која је на Косову, као и у БиХ, много је снажније политичко покриће за међународноправну маскараду од нашег симулирања преговарачке снисходљивости. Још није време да везујемо случај Босна за Случај Косово, колико год се то неком  чинило као добар потез.

29. 7. 2007.

Душан Ковачев

Објављено:

НСПМ, август 2007.

Упутнице:


[1] Занимљиво да е на овај, све ређе помињан акт пре неколико дана изричито позвао Председник Русије.

[2] Лично мислим да је Ентитет еуфемизам за појам државе који се користи кад морају да му се признају државноправна овлашћења међународним правом, али међународна политичка воља неће да изврши и последњи, формални акт његовог декларативног државног признања.

[3] На редовне имају, као на пример на неке форме удруживања с регионалним јединицама страних држава, у строго ограниченом виду.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: