Диоклецијанов и Kонстантинов новчани систем


Диоклецијан

Диоклецијан на римском новцу

Зашто је 50000=1


Међу Археолошким монографијама, у издању Народног музеја у Београду, издата је нова студија Бранка Дрче. Аутор, који се у својим до садашњим објављеним радовима бавио новцем Римског царства на почетку периода Домината, пружа нам јасан модел његовог новчаног система, који је до сада због уског гледања на ствар остао нејасно или погрешно растумачен. Овој теми аутор приступа мултидисциплинарно, тако да поред математичке анализе и мерења (имао је могућност испитивања бројних остава новца датог периода), у његовој анализи велику улогу имају мишљења Мантиглија, Бруна, Хендија, Васића и Харла. Из Мантиглијевог приступа црпи легитимитет за употребу сопствене научне интуиције, на основу Васићевог приступа користи социјалне и економске чиниоце ради објашњења појава које нумизматика сама унутар себе не може да објасни. Наводи и значај сопственог практичног истраживачког рада, како на пољу анализе метала, тако и анализе садржаја остава. Метода, коју аутор примењује, може изгледати сувише хипотетична и сложена, посебно за љубитеље Римске нумизматике навикнуте на једноставност. Међутим, научна скепса, која је ауторову пажњу усмерила на нерешену проблематику номинала Диоклецијановог и Константиновог новчаног система, навела га је да се одвоји од “нумизматичког Јеванђеља”( како назива каталог RIC), који баш на овом пољу не даје задовољавајуће објашњење. Из тог разлога ће ова научна студија сигурно деловати као “тврда беседа” ортодоксном нумизматичком начину размишљања. Је ли аутор у датом погледу отишао предалеко не може се разматрати на нивоу овако кратког приказа.

Константин Велики

Константин Велики на римском новцу

Садржај студије почиње излагањем шеме номинала Диоклецијановог и Константиновог система номинала у новчаном систему, где излаже укратко и мерни систем римске државе из ког се види империјална логика система који користи претходне мерне системе задржавајући извесну флексибилност мера. Након излагања проблематике посребреног новца и врло подробног објашњења природе његовог старења, упушта се у анализу монетарне политике Римског царства овог доба, која је инспирисана нагомиланим фискалним и социјалним потребама услед милитаризације и бирократизације друштва. Проблематика новчарства тетрархије може се разумети мотивацијом јавне власти да одржи вредност новца стабилним на огромном тржишту царства оптерећеном ограничавањем цена. Аутор увођењем назива “посребрени новац”, као хипотетичног назива за посебну врсту номинале, хоће да покаже како су монетарне мере из доба тетрархије требале да створе стабилан разменски однос вредности златних, сребрних и бронзаних номинала. Посребравање бронзаних номинала требало би да подигне вредност материјала садржаног у новцу намењеном за потрошњу на мало, а једна либра сребра трошила би се на посребравање 50000 комада бронзаних номинала. Аутор даје врло исцрпан математички модел и репрезентативним примерима верификовану анализу која треба да докаже наведену оригиналну тврдњу. На жалост, због природе корозивног процеса тешко је емпиријски верификовати ауторов модел, јер се сребро губи у корозивним процесима и другим чиниоцима који су га одвојили од површине матичне номинале. Међутим, мане верификације су овде пре мане позитивистичке науке, а висок степен вероватноће сасвим довољан да прихватимо ауторов модел у овом, иначе замршеном проблему, новчаног система Диоклецијана и Константина, бар кад се ради о логици посребравања.

Отварању проблематике ка економској политици оног доба (коју је у нашој науци почео да износи Васић) Дрча је свакако дао допринос. Његова је амбиција да реши проблем посебности “посребреног новца”, о чему је на науци да заузме дефинитиван став. Као посебан куриозитет треба поменути ауторов надахнут, на тренутке очигледно емотиван стил ,који одудара од сувопарне математичке анализе на какве смо навикли.

20. 1. 2005.

Душан Ковачев

Објављено:

Приказ књиге Бранка Дрче, Динар, 2005.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: