„Блиц“ – дневна хроника или производња актуелности


Блиц

Србија међу шљивама, „Блиц„ међу дневним новинама

Читалац свакако памти домаће дневне новине Блиц из доба крајње декаденције Милошевићевог режима. Уз Глас, Дан и друга слична гласила, која су имала на располагању сагласје милиона српских грађана, оне су отворено говориле о уплетености политичког режима у криминал, корупцији и  насиљу у врху власти. Скандалозне друштвене појаве су биле слика стварности о чему је режим успео да забрани писање традиционално угледним дневним новинама, као што су Политика, Политика експрес и Борба. Ригорозни Закон о јавном информисању који је донет на предлог владе Мирка Марјановића[1] је сасвим нарушио слободно новинарство. Падом Милошевићевог режима су се дневни листови ослободили режимске стеге, а међу првим мерама нове власти је било укидање злогласног закона. Блиц је у то доба већ стекао одличну стартну позицију на тржишту српске новинске публике и искористио ју је.

Падом Милошевића се показало да кршење закона,  корупција, неефикасан рад власти и разни видови  друштвене патологије нису аутоматски престали сменом власти. Ове појаве, од 2001. су огољене и постале медијски свима доступне. Дневни листови су имали свакодневно слободно на располагању бар по једну нову аферу на понуди читаоцима још изгладнелим од посног медијског једноумља. У фантастичној бизарности наслова, губиле су читаоце оне дневне новине које нису повлађивале укусу масовне публике. За дневне новине је тај губитак озбиљан финансијски губитак. Политика, чија је насловна страна релативно незанимљива за оваква очекивања, читала се мање од Курира, специјализованог дневника, који већ с излога трафике голица машту читаоца политичком интригом[2]. Курир је и најјефтинија домаћа дневна новина. Интелектуалнији читаоци га до данас презиру, али Курир се чита, оповргава, цитира. Блиц је, међутим, негде између. Занимљив и не презире се. Интригира, а добро информише.

Иако је његова насловна страна обично окићена једним политички провокативним насловом, а наслови чланака често интригантнији од њихове садржине, не може се рећи да износи неистине. Блиц има чврсту концепцију (Почев од политике, просечном домаћем читаоцу најомиљеније забаве, обрађује светске вести, хронику, економију, културу, друштво, све до спорта. Тематски и концепцијски, уређен је и као забавни часопис – узбудљиви кратки подаци, занимљивости, куриозитети из нашег комшилука и света, наградна игра, летовања – зимовања. Вести, било да су скуване у редакцији или преузете са стране, обрађене су кратко и једноставно, а по правилима струке. За разлику од новосадског листа Дан, вест у Блицу никад није опширна и не описује је до у танчине. Блиц нема фељтона, не бави се опширно економијом. Блиц има издања која нису дневна, али су нам она за тему мање битна. По потреби, ту су коментари јавности познатих стручњака и аналитичара – реченица – две. Једном речју, све је толико кратко, да дневне вести не захтевају интелектуални напор. Јер, колико год се гнушамо од „турбо фолка„, брзина и површност су дух времена, а тржиште тражи да се новинар не удубљује, већ да изрекне кртку и јасну информацију, коментар и да не убеђује читаоца у свој став. Новинарски и продукцијски гледано, блиц је врло добар часопис за један таблоид, којом квалификацијом га део јавности оптерећује. Ја сам напустио као интелектуалистичку проблематику – да ли је Блиц – таблоид, вешто прикривени таблоид или „озбиљна новина„.

Познајем мноштво људи који га читају, то су углавном породични људи, запослени и школовани, чијем занимању за актуелне догађаје, управо одговара концепција Блица. Увек истичу да им  Блиц пружа најбоље и најбрже упознавање с актуелностима. `Кажу: `Блиц не смара, прочитам га за петнаест минута и не гужва се као Политика„ Блиц није пљувачки лист као Курир„. Или: „прочитам га и све је ту, не треба после ни да гледам вести на телевизији. Ту ми је и ТВ програм„[3]. Ови коментари читалаца су добра дефиниција успеха Блица.

„Блиц„ на блиц. Једна кратка анализа

Ако узмемо ове дневне новине као тренутни, дневни феномен, претходним наводима је тема исцрпљена. Пративши континуирано писање Блица у периоду протекла три месеца, можемо уочити одређене правилности.

У Србији је политика традиционално мушко интересовање, па је у Блицу сразмерно више мушких аутора међу писцима политичких чланака. Ово не значи да је женски део редакције запостављен. Напротив, у дневном издању блица оне су много активније у писању чланака о култури (Миона Ковачевић) и економији (Данијела Нишавић) и уопште о животним стварима (Сања Тодоровић, о здравству). Поред овог, постоји посебно издање Блиц жена, а нарочито се чини доминантан женски део у коресподенцији и маркетингу[4].

Светска интересовања купаца Блица су такође добро обрађена. Русија, САД, тероризам, Ирак, Северна Кореја су оно што доминира интересовањем читалаца, а спољнополитичким чланцима доминира потпис А. Петровића[5]. Преузимају се и агенцијске вести. Испитавши светске вести за дати период, немам утисак да редакција води посебну политику у овој области.

Међутим, што је вест ближа домаћој политичкој стварности, приметнија је континуирана ангажованост редакције да истакне или занемари одређене феномене. Одреднице: Друштво, Економија и хроника имају мању улогу у овоме од одреднице Политика. Политичке импликације редакцијске делатности блица су управо наше интересовање.

Наиме, осврт на протекла три месеца тема у Блицу показује континуирано бављење одређеном тематиком на рачун друге. Прво, у Блицу су се често јављали текстови који су пропратили злостављање деце  у породици, проблематику педофилије у иностранству, инцеста и слично[6]. У почетку наступале су искључиво агенцијске вести, без икаквих коментара, што је редовна појава у овим новинама. Занимање редакције овом тематиком је доживело врхунац судским одбацивањем жалбе на пресуду владици врањском Пахомију[7]. Императив објективности је тешко одржати кад је овакав случај у питању. Занимљиво је да се поводом овог догађаја својим коментаром огласио и сам уредник Блица, а објављени су и коментари неких невладиних организација[8]. Истина је да је сексуалне деликте иначе тешко открити и доказати јер саме жртве радије ово крију, али Блиц се није потрудио да изнесе аргументе друге стране. Блиц, по старом српском обичају напада највише  на судство због неправде. Међутим сам проблем остварења правде у праву је по дефиницији недостижан. Да би пружио већи легитимитет свом новинарском суду и суду истомишљеника из махом невладиних организација, требао би новинар да се користи начелима које захтева та правда, али нека од њих овде битно недостају (изнети аргумент противне стране, донети суд на основу доказа, омогућити противној страни да се брани). По штампи се пре неколико година могло прочитати да је међу заступницима тужилаца био адвокат који је био сумњичен због злоупотребе средстава Цркве док је био члан Епархијског упр. одбора ове епархије, а сам владика оптужен за „блуд„ је истицао да против њега на овај начин лобира лоби шипратских сепаратиста с југа Србије. Владика се својевремено актино бавио борбом против побачаја и предлагао да Црквене установе почну да се старају о нежељеној деци. Све ово Блиц не помиње.

Црква не делује Блицу драга. Добро, не мора Блиц да пише о Видовдану. Је ли тежина Милошевићеве срамоте на Газиместану од шест векова трајне српске легенде. Може се лаичкој наивности приписати подсмех чињеници да Црква прописује ценовник својих услуга[9].

У овим новинама се пласирају информације и коментари које делују на став читаоца о одређеним политичким странкама[10], судству, казненим установама, нарочито Јавном тужилаштву[11]. Организовани криминал такође заузима значајно место, скоро колико и питање хапшења Ратка Младића[12], а нарочито улога домаћих (не страних) безбедносних служби[13]. Вести о влади, углавном су по њу негативне, али њен рад се у том контексту углавном везује за министарства која нису под контролом странке „Г 17„. Председник Тадић и премијер Коштуница помињу се по свему судећи подједнако, мада се на владу радије гледа критички. Особе наклоњене демократској странци су чешће интервјуисане у Блицу од особа наклоњених влади. Пример за то је интервју с Драганом Ђиласом, саветником Председника Тадића[14].

У овом друштву негативно приказаних институција неко време се не помињу САНУ и Удружење књижевника, што ипак не изненађује, јер су се ове националне установе врло пасивизовале у раду, па их не нападају ни „невладине организације„. Ове последње, да напоменем узгред, предмет су вести у Блицу, само кад треба да се изврши критика домаћих институција или да се јавно осуди неки значајан догађај. Најзад, у рубрици „Политика„ је редакција редовно давала неколико једноставних политичких судови или ставова, у форми непотписаног чланка, и ту су управо нападане домаће установе (Влада, Црква, правосуђе, БИА) или појаве с којима су ове у вези[15]. Редовно не значи свакодневно, али је то ипак трајно деловање, из ког се види да редакција жели да утиче на ставове својих читалаца, који ће у мору фактографије вести вероватно лако и неопажено усвојити и редакцијски политички став. Највећи је број чланака који се тичу активности Председника и премијера Србије, активностима око Косова (стране и домаће), али и око доношења новог устава[16].

Поред грађе која се у Блицу износи, једнако је индикативна и грађа које нема. Мислим да у својим кратким вестима и кратким коментарима, како се иначе у Блицу пише, своје место поред „стечајне мафије„ може да буде поменут и Чедомир Јовановић, обзиром да се често говори о њему блиским Кљајевићу и Пјевчевићу. Говори се много о деструктивном деловању домаћих безбедносних служби, одн. њених припадника, али не и о деловању страних. Ретки ставови и захтеви које редакција изнесе у Блицу, или проследи зантеве запослених у НВО, од њих траже спровођење разних безбедносних, социјалних и других мера, истиче се да предузето није довољно, наводе се и критички коментари невладиних организација као аргументација. Нешто нема вести о акцијама тих организација које су довеле до конкретне помоћи појединцима или јавним установама, дистрибуције новца угроженима, а ни бар конкретних планова мера. Ако се рецимо у Блицу говори о малој јавној потрошњи за решење једног социјалног проблема, лошој солвентности државних органа централне власти, не говори се о хипертрофији локалних органа који троше буџетска средства, на нове и нове запослене, што нам стално замерају светске финансијске установе и од чега нам зависе конкретне финансијске инвестиције из иностранства. Упадљиво је да у Блицу нисам могао да нађем податак о тиражу, уредништву и редакцији овог дневног листа.

Кад се блиц угаси

Дневне новине као што је Блиц, по свему су типична појава демократије. Концепција и садржина су им потпуно окренуте задовољењу потреба медијског и рекламног тржишта, пишу о ономе што њихови читаоци желе да читају, а не пишу о ономе што ови не желе. Боре се да буду актуелни и врло обазриво гледају да предвиде очекивања и емоцију јавног мњења. Типично за модерно демократско друштво, што се види кроз ове новине је и очекивано интересовање за добијање приватних кредита, јавној потрошњи, критички став према јавним установама и тенденција да расправа о њиховој одговорности потисне размишљање о приватној одговорности грађанина појединца. Судећи према посматраном периоду (раније наведено у тексту), чини се да постоји и еммоционална манипулација, учесталим навођењем одређене друштвене проблематике која се тиче поремећене сексуалности, породице, јавне безбедности итд. У појединим случајевима укључује непосредно и сам уредник Блица, што је ипак изузетна појава кад је ово гласило у питању.

Опште утопистичко очекивање аудиторијума у погледу процеса приступања ЕУ као да је потка политичке рубрике готово свих домаћих новина, па то нисам ни разматрао. Ово је општепозната чињеница. Блиц, као и огромна већина наших медија толико често преноси ставове званичника ЕУ и страних влада (и домаћих невлада) о неопходности хапшења Ратка Младића, да онај део јавности опијен ЕУ утопизмом не размишља каква је то цивилизована заједница која ради неколико „непроцесуираних„ злочинаца блокира једној нацији пут к напретку. Поменута утопистичка очекивања о ЕУ нису у Блицу непосредно изражена, јер се Блиц не директно бави овим. Његова тема је hic et nunc догађај, а не анализа или предвиђање.

Најзад, Блиц има широк круг читалаца у оној групи која треба да се развије у домаћу „средњу класу„. Незахвално је говорити о овој категорији јер је она имовински, социјално и по приходима још нједиференцирана, али ради се о људима који по свом месту у одлучивању на послу, породичној одговорности, образовању и интересовањима, угледу, одговарају средњој класи у друштвима блискијим идеалима социјалне правде, пуне запослености и правне државе. Овој класи је код нас још својствено схватање да је за индивидуалну судбину људи одговорна власт, а не њихова приватна иницијатива и способност самоорганизовања. Ето како је насупрот марскистичкој линеарној поставци „класа за себе„ себе претворила у „класу по себи„. „Приватне организације„ које код нас имају знатнији друштвени утицај, склоне су углавном критичким коментарима (и по неком перформансу), нарочито ако су основане и одржаване средствима иностраних јавних органа власти. Висока приватна очекивања од јавних власти, социјалистичка су традиција. Та је традиција још толико снажна, да је радо експлоатишу све дневне новине и Блиц ту није изузетак.

«Блиц» осветли људе у мраку, али им се на фотографији после очи црвене„ – коментар је једног читаоца блица. Ипак, знате ли неког ко стварно има црвене очи?

2006.

Душан Ковачев

Објављено:

Нова српска политичка мисао, 2006.


[1] Било би неумесно, ако би смо пропустили да поменемо како се у самом СПС против доношења овог закона тада јавно побунио Милорад Вучелић.

[2] Пример неукуса је рецимо чланак који се нашао на насловној страници Курира: „Чедомир Јовановић – Нисам спавао с Бранкицом Станковић„ с лета 2005. Наводна изјава контроверзног домаћег политичара којом он демантује везу с награђеном српском новинарком, вероватно је имала за циљ да их обоје исмеје.

[3] Ово су типичне изјаве које сам чуо од двоје тридесетогодишњака и једног пензионера: државног службеника ССС (око 50 год. ст), запосл. у Београду, дипл. пр. запосленог у суду ван Београда (35 год.ст) и унив. проф. у пензији из Београда (68. год).

[4] Из дневног Блица бих издвојио: Данијела Нишавић (на пр. неколико чланака о банкарским кредитима грађана), Миона Ковачевић (о култури, фестивалима, поз. представама, води интервјуе и сл) и Сања Тодоровић (здравство). За Блиц Жена и остало, видети на сајту.

[5] Видети на пр. „Кокаин осваја Европу„, 26. 6; „Турској прети напад екстремизма„; 4. 7, „Ракетни штит

[6] Ради се о мноштву бројних кратких чланака: „Секс с девојчицама за 200 динара„ В. Пешић, 29. 6, . и„Ухапшен педофил„ А. Ж. А, итд.

[7]Скандалозна одлука суда у случају Пахомије – Блуд остао некажњен„, 11. 7, Веселин Пешић и Бранко Јаначковић, чланак с коментарима председнице НВО ЈУКОМ Биљане Ковачевић-Вучо, Иницијативе младих за људска права и Инцест траума центра. Ауторски текст није пропраћен коментарима из епархије, суда или јавног тужилаштва. Аутори Блица иначе врло професионално, по правилу објављују референтне коментаре свих легитимисаних страна. Међутим као да се радо пише о сменама у тужилаштву и кривичној одговорности судија. Ово се у том дневнику никад не представља као успех полиције, тужилаштва или судства, већ просто као вест. „Атмосфера„ (један од еуфемизама за популистички mainstream код нас), која постоји и у Блицу, није наклоњена овим установама. Политичка реакција на „случај Пахомије„ се наставља –.11. 7. 2006. „Српски лавиринт„ (непотписан у тексту, али на насловној стра потписан уредник). У једном чланку се помиње да је владика Пахомије „виђен у друштву премијера„. Шта треба да значи ова констатација. Овај владика је члан Св. арх. синода, па се може рећи да је „виђен„ са многим домаћим јавним личностима. Једном приликом и са српским председником, који је нашао за потребно да изјави да му због тога „није баш било све једно„.

[8] Број од 11. 7. Види фусноту 7.

[9]Свештенички ценовник за обреде„, 13. 5, С. Тодоровић. Чланак је о ценовнику епархије Банатске којим су прописане цене верских услуга. Високе цене верских услуга последица су деловања свештеничких удружења, преко којих се државна власт мешала у рад цркве на епархијском нивоу, а у социјализму су та удружења злоупотребена од државе управо прописујући високе цене услуга.

[10]Заједно на СРС„, 19. 6, о договору „о ненападању„ између странака Г 17+ и ДС, те о заједничком наступању против СРС.

[11] Велики је број чланака и аутора који се баве овим у Блицу, на пример:

  • О тужилаштву: „После исказа Легије, тужилац отишао из земље„, 7. 6, Н. М. Јовановић. Аутор у конфузном али кратком чланку износи правно немогућу ситуацију, о томе како је Јавни тужилац другог општ. суда у Београду поступајући по тужби Чедомира Јовановића требао да спроведе „истрагу против Јочића и Булатовића„, па је уплашивши се од њих, побегао из земље. „Само синдикат на страни тужиоца„, 29.6, Н. Б. Ј. – о суспензији Г. Чолић, тужиоца Трећег Општ. суда у Београду; „Тужиоце бирају по политичким мерилима„, 4. 7, В. З. Ц. о чињеници да спец. тужиоцу Миољубу Виторовићу није продужен мандат. Овај чланак има неколико валидних коментара свих страна у односу, али и правне струке и пример је кратког а добро изложеног чланка, што наредни није;  „Фалсификатом смењују тужиоца„, 5. 7. Момир Илић – Бук З. Цвејић,  – настављају о смењивању ј. тужиоца Г. Чолић; као ни ` `Пресуда тужиоцу„ (непотписан), исти бр. –  „пресуда„ је еуфемизам о одсуству реизбора бившег спец. тужиоца М. Виторовића.
  • О казненим установама, правосуђу, полицији: „Правосуђу још 50 милиона више„, 25. 6, (непотписан) – о дугу правосуђа према вештацима и адвокатима; „Јочић као Илија Чворовић„, 7. 6; Н. М. Јовановић – о афери „депеша„; „Протест у окружном затвору у Београду„, 4. 7, Ненад Јаћимовић – Бојана Јеловац, па с тим у вези „Анархија у ЦЗ„ 5. 7, (непотписан).

[12] О хапшењу Младића Блиц пише скоро свакодневно. Поменућу: „Ухапшен Гојко Кличковић„, 24. 6, М. Ш. – Н. Б. – о хапшењу бившег премијера РС, сумњиченог да је финансијер скривања Р. Караџића; „Амерички и британски агенти већ траже Младића по Србији„ 27. 6, И Цветковић – Н. Чалауковић; „Младић је у Србији„, 29. 6, А Никифоров – О притисцима Блера, британских обавештајаца и званичника међународног трибунала да буде ухапшен Младић; „Караџић као казна због Младића„, Љ.Б. – Д.В – о једној тврдњи др расима Љајића која је заиста, да ће нам због тога што није ухапшен Младић, условити приближавање ЕУ још једним таквим условом. Он ово износи као казнену политику тужилаштва трибунала према нама, па је заиста страшно што међународни суд кажњава појединачне криминалце, а његово тужилаштво наш народ; „Ухапсите Младића или докажите где је„, 15. 6. Ивана Цветковић – о предлогу званичника ЕУ који је у функционалном нескладу с претходно наведеном политиком трибунала,  7.7. опет има неколико кратких вести о скривању Младића, то се помиње и у интервјуу с Оли Реном 8. 7. итд.О осталим видовима организованог криминала на пр: „Јоца Амстердам на слободи„ 26. 5, Вук З. Цвијић – Т. Марковић-Субота; „Политичару забрањено бављење политиком„, 27. 6. В. З. Цвијић – о судском епилогу афере „Бодрум„; „Бизнисмен Брашњевић извршио самоубиство у Беогр. затвору„, 1. 7, Ненад Јаћимовић; „Вучковић осрамотио правосуђе„, 8. 7, Наташа Јовановић – о судији осуђеном за примање мита у вези с Јоткином групом, итд.

[13]БИА прави представу за Дел Понтеову„, 13. 5, Тања Николић Ђаковић; „Пријаве против челника БИА„, 30. 5, (непотписан) – нејасан чланак о томе како је ова организација одбиола да спроведе одлуку Врх. суда Србије и „Иницијативи младих„ достави тачан број особа које је БИА прислушкивала; „Уђеш, изађеш, БИА„, 21. 6, (непотписан), о потреби цивилне контроле органа безбедности; „Багзи – Момир Гавриловић убијен по налогу ДБ„, 24. 6, Е. Б; „БИА је и даље опасна организација„, 1. 7, Н. Чалауковић – И Цветковић, – о потреби да се расформира БИА и формира сасвим нова служба безбедности, коментари адв. Николе Баровића, проф. Г. Илића (ПФ БУ), Милутина Мркоњића (СПС) и Ђорђа Вукадиновића; „Прислушкивали министра, добили отказе„, 4. 7, Ненад Јаћимовић – Бојана Јеловац, – о прислушкивању мин. војног З. Станковића које су вршили припадници војне сл. безбедности неовлаштено. Коментари – Љ. Стојадиновић, Г. Петровић (бивши начелник БИА), Владан Влајковић (бивши прип. вој. об. сл), итд.

[14]Интервју – Драган Ђилас„, 20. 6. Захваљујући томе што госп. Ђилас и његови сарадници имају у области струке маркетинга, адвертајзинга, па и у кругу филмске, музичке и позоришне уметности, то је Председник Србије сигурно предмет много обзирнијег поступања медија (прим. аутора). У једном другом интервјуу у11 7, Глумица Ђурђија Цветић је је доста кивна на владу. Велики број глумаца тражи веће ангажовање државе за потребе њиховог посла. Она чак тврди да је Светлани Ражнатовић „влада нудила помоћ да одржи концерт„.

[15] На пример: „Црквени супермаркет„, 13. 5; „Е(к)сенција„, 18. 5. – ставови о нашем правосуђу; „Пензионерски кворум„, 26. 5. – опет о правосуђу и скупшт. Одбору за правосуђе; „Разоружајмо србију„, 30. 5. – став да влада треба да финансира откуп оружја од грађана србије и тако смањи ризик за јавну безбедност; „Добродошли у србију„, 7. 6. –  једљан чланак са саркастичним ствовима, итд.

[16] Немогуће је навести их све, па сам издвојио свега неколико: „И Тадић за српску војску„, 15.6, Дејан Вукелић; „Нема избора без новог устава„, 21. 6, Н. М. У; „Приштини се нуди конфедерација„, 24. 6 – гостовање судије Уст. суда Слободана Вучетића у редакцији Блица, домаћин Дејан Вукелић; „Србија да изабере: Косово или ЕУ„, 28. 6, Жељка Јевтић; „Заједно у Европу„, 28. 6, Мира Шувар – о Тадићевој посети Хрватској; „Бучковски избегао Тадића„, 29. 6, (непотписан) – о томе како је премијер Македоније који се залаже за независност Косова избегао сусрет с шефом српске државе; „Косово ће увек бити део Србије„, 29. 6, недељко Зејак, о посети прем. Коштунице Грачаници на Косову, итд.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: