Гурање Гула у Капелу мира


Капела Мира код Сремских Карловаца

Капела Мира, код Сремских Карловаца

Јуче је председник Турске, Абдулах Гул, са председником Србије обишао Капелу мира код Сремских Карловаца и Петроварадинску тврђаву. Страни гост није овде у својству приватног лица и посетом тим споменицима извршио је јавни чин, којег је сасвим умесно тумачити и као јавно интересовање Турске за отоманску прошлост у Србији.

Упадљива је чињеница да се званични представници секуларне Турске, која је раскинула континуитет с државом османлија, занимају за османске традиције и османску историју у Србији. Али, они се при том интересују селективно. Да није тако, Турске дипломате не би посетиле само Капелу мира или споменик на Везирцу, већ би се можда занимали и за Ћеле Кулу.

Међутим, можда није баш тако било.

У ствари, још је било горе.

Можда је најуспешнији тим за „политички адвертајзниг“ српске историје, с Борисом Тадићем на челу, у ствари све организовао тако, да нама само изгледа како се савремени Турци интересују за отоманско наслеђе код нас.

Зашто би посету премијера једне секуларне државе,  српски председник искористио да предложи „подизање исламског културног центра код Београда“? Вероватно због тога што је рачунао на предрасуде, укорењене код дела Срба, који тешко разликују Турке од Османлија, а зулум Османлија су заборавили, па им изгледају егзотично. Таквима би наш Председник могао изгледати „искрено наклоњен“ Турцима и тиме обесмислио евентуалне оптужбе за једнострану наклоност према Русима. Тадићева понуда пре свега личи на пузећу српску промоцију Турске као покровитеља Ислама у сопственој земљи. Турски председник је по свој прилици „колатерална штета“ покушаја Председника Србије да пред „другом Србијом“ и њеним Западним менторима, спере љагу „политичке некоректности“ коју је „стекао“ услед срдачности испољене према руском  Председнику?

Мора ли режим себе медијски да пере уводећи стране госте у улогу наследника петовековног отоманског окупатора? Уосталом, какву корист има савремена Турска од оживљавања везе са Отоманским царством, чијег наследства се још пре скоро једног века одрекла? Зашто владајући српски адвертајзинг силом гура Турску у историјско наслеђе кога се она давно одрекла? Да ли је у питању један вид „кетманства“,  који се  задржао код нас, а који можда има везе с исламском цивлилзацијом, где је одавно познат под именом „такија“. Или је, једноставно, „прозападни“ српски савремени „политички адвертајзинг“ коначно показао своје оријентално лице?


28. 10. 2009.

О Душан Ковачев
Душан Ковачев је Лала из Баната. Родио се и одрастао је у Банату. Потиче са земље на којој су се јавили први носиоци самосталне личне и политичке слободе, модерне позоришне и музичке културе, филозофије, књижевне критике, задругарства, банкарства, локалне и регионалне самоуправе српског народа. Из самог срца је Баната, земље под звездом Северњачом, у којој су цесареви лавови постали ратари. Његови преци су вековима живели у непосредном комшилуку родног места Великокикиндског слободног крунског дистрикта. Били су први слободни људи који су на својој земљи учествовали у самоуправљању првом територијалном аутономијом у Средњој Европи. Потомак је српских сељака који су вековима живећи на међи светова, створили грађанско друштво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: