Некадашњи народ Лепенског вира живео је у једном, да назовемо благостању у оним старим временима ,бавећи се риболовом као основним занимањем.
Сам вир или увала је својом конфигурациом била идеална и воденим струјањима,тако да вешти риболовац ако је имао намеру да борави кратко на води,завеслао само неколико пута имао је времена од сата или два,да безбрижно лови те га је вир враћао на исто место одакле је кренуо,или ако је завеслао мало јаче,могао остати и цео дан на води и тек предвече да се врати кући приближно одале је и кренуо са богатим уловом.
Легенде и приче казују даље да су и они као и сви народи кренули даље,путем новиих видика ,не толико што беху незадовољни својим животом и егзистенциом у пра постојбини,већ је изазов и радозналост и жеља за пустоловином, за новим,можда бољим, победила благостање Лепенског вира.
Свакако Ковачевићев Блог својим богатством и искреним посматрањем,асоцијативно,враћа ме и подсећа на време једног народа,који се није мирио,без обзира на своју егзистенциалну предност живљења,већ наставља трагање,притом остављући нам ризницу људских,социјалних историјских,и културолошких тековина ових наших простора.
Postovani Dusane,
Milo mi je sto postoje ljudi kao vi. Sagledali ste nasu stvarnost i kojim putem nas vode politicari. U propast i bankrot.
Na zalost narod je istrosen i nema snage tome da se odupre. Pljacku su legalizovali i svi ucestvuju u podeli plena. Plasim se gde nas to vodi.
Puno Vas pozdravljam,
Драга Славице, стварност не понекад застрашујућа, али је јако очигледна. На жалост, људи су склони да забоду главу у песак и да маштају како проблеми из стварности не постоји. Легализација пљачке води у криминалну револуцију. Ипак, народ није истрошен. Колико смо моћни показало је то да је највећа светска војна сила историје морала да ратује против нас и опет не може да изађе на крај с нама. Зар нису за Панчево говорили да је “варош на крају света”. А онда је сав свет кренуо да бомбардује Панчево. И нису уништили град и његову индустрију.
Postovani,
pisem knjigu iz medievalistike, i naisao sam na ovu zanimljivu sliku poklona Hrvata pred Kolomanom. Bio bih Vam zahvalan ako biste mi dopustili i omogucili da je upotrebim, kao dobar mađarski slikovni prilog o ovome dogadjaju.
Unaprijed zahvalan,
Leonard Valenta (Sarajevo)
Песма је лепа, али ми је увек чудно кад сличне песме видим написане латиницом. Оисм тога, није ми јасно из ког разлога сте ми се обратили песмом о Светом Сави.
Ljubljena djeco moja:
minuse vjekovi kao treptaj oka,
a moja dusa spokoja ne nadje
jer rana je moja previse duboka,
dublja od značaja kosovskoga boja
kao prezir hladna,k’o los put siroka.
Samo onaj sto za ceda svoja disao nije
ne može razumjeti bol od kojega srce trne,
kao od grijeha dusa cedna,
kao pred kurjakom mladunce srne,
i samo takav ne zna kakav se nemir krije
kad ocu sinovljev pogled otkrije,
da među bracom klija korov nesloge crne.
Svaka je rana vasa i moja rana bila,
svaki sam prerezan grkljan svojom krvlju mazio,
sladje n’o casu meda,casu sam zuci pio
samo da manje pate djecica moja mila.
Bez prestanka Gospoda molio,
i Majci Bozijoj Molitve uznosio
da vam Krst ostave i strasnu Golgotu,
samo da uniste tu neslogu vasu,
tu zlu krv prokletu,tu vjecnu sramotu!
Jer mudar se ne boji onoga sto mu tijelo
može pogubiti,
već onoga sto raba Bozijeg u njemu želi ubiti,
mudar sa osmjehom ide na Golgotu
jer zna da taj put vodi vjecnome zivotu.
Mudar ne nosi rado lance,ali ih ponosno nosi
jer zna da tako Gospodu sluzi,a zlome prkosi!
Mnogo sam brace,oceva,djedova vasih priveo Gospodu
ponosna srca i radosne duse,
cijelu vjecnost placuci gledah kako vam oci bodu
i Hramove ruse,
i tuga je moja radosna bila,i moji jecaji
bijahu srećni,
jer znadoh da patnja vasa,ulaz je u zivot vjecni,
i da mi je sve Molitve Gospod ispunio
i zivot covjeka vrijednim učinio,
i onaj zemaljski kratki,i ovaj neprolazni,
i svi bi mi porazi bili slatki,
i ne bi mi ova besjeda slicila kazni,
samo da djeco moja vidim vasu slogu,
da k’o srećan otac zablagodarim Bogu
i kažem:
„Slava Tebi Gospode sto djecu moju Vjera
i Ljubav vode,
sto dusmani lažu jer djeca se moja kao braca slazu
ta će sloga Sveta zacijeliti rane
tom će slogom Srbi ognjista da brane,
opet im je obraz skuplji od zivota,
opet im sa lica likuje dobrota
i niko ih vise pobjediti ne može,
hvala sto si Srbstvo Vaskrsnuo Boze!”
Некадашњи народ Лепенског вира живео је у једном, да назовемо благостању у оним старим временима ,бавећи се риболовом као основним занимањем.
Сам вир или увала је својом конфигурациом била идеална и воденим струјањима,тако да вешти риболовац ако је имао намеру да борави кратко на води,завеслао само неколико пута имао је времена од сата или два,да безбрижно лови те га је вир враћао на исто место одакле је кренуо,или ако је завеслао мало јаче,могао остати и цео дан на води и тек предвече да се врати кући приближно одале је и кренуо са богатим уловом.
Легенде и приче казују даље да су и они као и сви народи кренули даље,путем новиих видика ,не толико што беху незадовољни својим животом и егзистенциом у пра постојбини,већ је изазов и радозналост и жеља за пустоловином, за новим,можда бољим, победила благостање Лепенског вира.
Свакако Ковачевићев Блог својим богатством и искреним посматрањем,асоцијативно,враћа ме и подсећа на време једног народа,који се није мирио,без обзира на своју егзистенциалну предност живљења,већ наставља трагање,притом остављући нам ризницу људских,социјалних историјских,и културолошких тековина ових наших простора.
Р.Никола
Хвала Никола.
Леонарде, слободно употребите слику. Биће ми задовољство.
Postovani Dusane,
Milo mi je sto postoje ljudi kao vi. Sagledali ste nasu stvarnost i kojim putem nas vode politicari. U propast i bankrot.
Na zalost narod je istrosen i nema snage tome da se odupre. Pljacku su legalizovali i svi ucestvuju u podeli plena. Plasim se gde nas to vodi.
Puno Vas pozdravljam,
Slavica
Pancevo
Драга Славице, стварност не понекад застрашујућа, али је јако очигледна. На жалост, људи су склони да забоду главу у песак и да маштају како проблеми из стварности не постоји. Легализација пљачке води у криминалну револуцију. Ипак, народ није истрошен. Колико смо моћни показало је то да је највећа светска војна сила историје морала да ратује против нас и опет не може да изађе на крај с нама. Зар нису за Панчево говорили да је “варош на крају света”. А онда је сав свет кренуо да бомбардује Панчево. И нису уништили град и његову индустрију.
Postovani,
pisem knjigu iz medievalistike, i naisao sam na ovu zanimljivu sliku poklona Hrvata pred Kolomanom. Bio bih Vam zahvalan ako biste mi dopustili i omogucili da je upotrebim, kao dobar mađarski slikovni prilog o ovome dogadjaju.
Unaprijed zahvalan,
Leonard Valenta (Sarajevo)
Mожете је слободно употребити. Ради се о једној гравири, коју сам преузео из старе мађарске историје, писане у 19. веку.
Песма је лепа, али ми је увек чудно кад сличне песме видим написане латиницом. Оисм тога, није ми јасно из ког разлога сте ми се обратили песмом о Светом Сави.
Blagoslov Svetoga Save
Ljubljena djeco moja:
minuse vjekovi kao treptaj oka,
a moja dusa spokoja ne nadje
jer rana je moja previse duboka,
dublja od značaja kosovskoga boja
kao prezir hladna,k’o los put siroka.
Samo onaj sto za ceda svoja disao nije
ne može razumjeti bol od kojega srce trne,
kao od grijeha dusa cedna,
kao pred kurjakom mladunce srne,
i samo takav ne zna kakav se nemir krije
kad ocu sinovljev pogled otkrije,
da među bracom klija korov nesloge crne.
Svaka je rana vasa i moja rana bila,
svaki sam prerezan grkljan svojom krvlju mazio,
sladje n’o casu meda,casu sam zuci pio
samo da manje pate djecica moja mila.
Bez prestanka Gospoda molio,
i Majci Bozijoj Molitve uznosio
da vam Krst ostave i strasnu Golgotu,
samo da uniste tu neslogu vasu,
tu zlu krv prokletu,tu vjecnu sramotu!
Jer mudar se ne boji onoga sto mu tijelo
može pogubiti,
već onoga sto raba Bozijeg u njemu želi ubiti,
mudar sa osmjehom ide na Golgotu
jer zna da taj put vodi vjecnome zivotu.
Mudar ne nosi rado lance,ali ih ponosno nosi
jer zna da tako Gospodu sluzi,a zlome prkosi!
Mnogo sam brace,oceva,djedova vasih priveo Gospodu
ponosna srca i radosne duse,
cijelu vjecnost placuci gledah kako vam oci bodu
i Hramove ruse,
i tuga je moja radosna bila,i moji jecaji
bijahu srećni,
jer znadoh da patnja vasa,ulaz je u zivot vjecni,
i da mi je sve Molitve Gospod ispunio
i zivot covjeka vrijednim učinio,
i onaj zemaljski kratki,i ovaj neprolazni,
i svi bi mi porazi bili slatki,
i ne bi mi ova besjeda slicila kazni,
samo da djeco moja vidim vasu slogu,
da k’o srećan otac zablagodarim Bogu
i kažem:
„Slava Tebi Gospode sto djecu moju Vjera
i Ljubav vode,
sto dusmani lažu jer djeca se moja kao braca slazu
ta će sloga Sveta zacijeliti rane
tom će slogom Srbi ognjista da brane,
opet im je obraz skuplji od zivota,
opet im sa lica likuje dobrota
i niko ih vise pobjediti ne može,
hvala sto si Srbstvo Vaskrsnuo Boze!”