ДУШАН КОВАЧЕВ

Бела I

Под Историја 27. новембар 2009. у 21:22

Крунисање Беле I

-I Béla -

кнез (херцег) до пре 1061, краљ 1061-1063.

Андријин брат Бела се у исто време кад и брат му, вратио из прогонства (које је, изгледа провео у Пољској). Добио је од брата краља Андрије I у милост да буде кнез трећине краљевства, коју му краљ да на управу. Бела је брата омрзнуо ради власти. Кад краљ Андрија ородио с немачким цесаром и из брака са цесаровом ћерком добио сина, хтео је да своме сину унапред обезбеди сву краљевину у наследство, па зато одузме брату Бели милост којом га је раније обдарио. Згодом, Бела дигне буну на брата и у борби краљ Андрија I погине, а деца његова побегну код деде, цесара Хенрика у Немачку. Бела се затим венча мађарским краљевством, па сазове Сабор, али учесници сабора дигну се неочекивано на буну против њега под вођством Јањуша, сина онога Вате који је и краља Самуила збацио. Бела их с војском опколи и све их поубија. Кратко владавши након тога, изненада је умро.

Краљ Бела I у витешком двобоју побеђује померанског витеза

: Денар Беле I

: Денар Беле I

Коментари »

Андрија I

Под Историја 27. новембар 2009. у 09:18

Крунисање Андрије I

-I András -

краљ 1047-1060.

Андријин отац Василије (Вазул) је био страшно кажњен због завере, против Светог краља Стефана I. Породица Василијева је прогнана из Мађарске. Потом је Андрија уживао гостопримство Великог Кнеза руског Јарослава. У Кијеву је Андрија крштен источним обредом, а Велики Кнез руски је своју ћерку удао за њега. Кад су Мађари дигли буну па збацили са власти и Самуила Абу, није било другог Арпадовића да наследи престо, до Андрије. У то Велики Кнез Јарослав пошаље војску да његовог зета уведе у наследство. Андрија I је царском милошћу круном[1] венчан за краља мађарске. Међутим, немачки цесар Хенрик III није се слагао с тим и дигао је војску против њега, без обзира на сва Андријина настојања да се измире и да му удовољи вазалском заклетвом.

Тек је после Хенрикове смрти успео да среди односе с немачким ћесаром, оженивши се кћерју свог бившег непријатеља, Јудитом. Из тога брака, добио је синове Соломона и Давида.

Самтра се да је Андрија дигао грчки манастир код Вишеграда, посвећеног заветном свецу.

Сахрањен је у манастиру Тихањ на Блатном језеру.

: Денар краља Андрије I

: Денар краља Андрије I

: Денар краља Андрије I

: Денар краља Андрије I

: Денар краља Андрије I

Упутнице:

[1] Данас се рачуна да је из његовог доба прва сачувана мађарска круна. Ради се о златној дијадеми, изораној случајно током XIX века у је у Мађарској. Дијадема је ромејског порекла, а на њој је емајлирани образ Господа Сведржитеља, цара Константина IX Мономаха, царице Зоје и царске свастике Теодоре. То је дакле знамен власти, коју је од цара добио краљ Андрија I као царски милосник. Њу данас зову „круном Мономаха„. Доказано је, дакле, да је Андрија I био крштен источним обрадом, а венчан царском милошћу круном коју мује овај послао.

Коментари »

Соломон

Под Историја 24. новембар 2009. у 19:13

Краљ Соломун моли немачког цесара за помоћ

- Salamon -

краљ 1063-1074.

На вест о смрти стрица, пође из Немачке да узме власт син Андрије I и унук цесара Хенрика III, Соломун, у пратњи дединих ритера. На исти посао, из Пољске крену синови Беле I, који су тамо седели. Геза[1], Ладислав и Ламберт. Имали су и сестру Јелену звану „Лепа“, касније удату за Владислављевог бана Димитрија, оног за којег хрватски историчари без основа тврде да је он хрватски краљ „Звонимир“. Црквени оци их помире, а за краља венчју сина Андрије I, Соломона[2]. Најпре су се сви добро живели и били верне слуге краљу ратујући у његовој војсци против Печенега, Кумана, Млечића, Чеха и других непријатеља краљевине. У боју с Печенезима код Керлеша, нарочито се јуначки држао Владислав, који је разбио њихову војску. Кад су Печнези упали у Срем 1071, краљ Соломун се врло наљутио на ромејског цара, мислећи да је овај намерно Мађаре пропустио мађарске непријатеље Дунавом, па дигне војску и опседне царске градове Београд, Митровицу и Сирмији. Печенеге је потукао и још је потом пустошио Тракију и Македопнију. Београд му после опсаде и тешких борби, преда царски заповедник Никита. Соломун отме од цара и град Ниш. Овај подухват ће изазвати раздор међу Арпадовцима, док Саламон не буде најурен натраг код свог ујака, немачког цесара.